Opštinske novine

Стр. ^320

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

је се види довољност или недовољност опште ксхране, Међутим г. М. П. Зечевић у својим исцрпним чланцима није. нам нигде успео да покаже: колико је ондашњем београдском становништву требало годишње н дневно витамина? Критиковани чланци су пак казали и математички јасно маркирали: колико је било потребно беланчевине, угљ. хидрата, масти и калорија уопште, за свакога појединог Београђанина . . . Критичарска претенциозност у оваквоме случају намеће једну конкретност и неможе дозволити да се све сврши само на хипотезама. Критика у ствари није ни могла да формулише и да конкретно изрази количине витаминских потреба, и то баш доказује колико је ова критика била овде и на овоме месту депласирана! У економији и у социологији не сме да се оперише са непознатим, хипотезе имају своје место само у научним истраживањима, а поред пијачне ваге оне би добиле сасвим друкчије и одређено неприлично име. У осталом о томе нека се чује пре мишљење оних који нису још критиковани. Г. Д-р У. Ружичић, познати београдски лекар, писац популарних чланака: „Писма Мајци", у „ ПолИтици" од 14-У1 прош. године, написао је о витаминима ово: „Осповни појмови о исхрани. Поетоји пет главних сасгојака хране: вода, која сачињава највећи део нашег тела, без које се живот неби могао ни замисанти. Скробови, који служе за рад и тгокрете. Маст, која, поред осталих намена. даје телу потребну топлоту. Беланчевине и соли, које, уз остале улоге у телу, служе за грађење новог и обаављање старог ткива. Постоје на крају, још и други „узгредни" састојди хране, такозвани витамини. Састав им је још увек непознат. Зна се само да њихово присуство у храни обезбеђује равнотежу, здравље и напредак, док отсуство причињава поремећаје, помекад и теаса обољења у телу" 1 ). Када је реч о присуству витамина у храни, наука још нема тачних дата ни о томе, јер на постављено питање се обично одговара: салата садржи витамина А) + + , а кромпир +, а витамина Б) салата 0, кромпир + и т. д. по реду разних врста хране биљнога и животињског порекла. Читава лабораторија потребна је за комбиновање ових непознатих количина са непознатим саставима, за које би се могли конкретно интересовати само кувари милионерских појединаца, али статистика градске исхране још не — никако не.

Курзив је наш.

Критика нашега схватања о „споредности" витамина у гратској годишњој исхрани изјаснила се о присутности витамина у храни животињског порекла категорично негативно. Она каже о томе ово: „Внтамини се налазе искључиво у зеленим дељовима биљака и њиховим плодовима. Животињоки организам није опособан да синтетизира, (израђује) витамине и ту улогу врше биљке и зато се биљна храна сматра за резервоар витамина и за људе и за животиње". Међутим, на другоме месту, у истоме чланку, има табеларни преглед о садржини витамина у продуктима људске хране. Из тога пргледа види се један овакав распоред. Три врсте говеђине, јаја, млеко, лој и зејтин —• све артикли хране животињскога порекла — имају витамина а), б) и ц) по оволико: 25, 17 и 7, а салата, грашак, спанаћ, келераба, патлиџан, боранија, шаргрепа и купус имају витамина а), б) и ц) као: 24, 24, 26. У првоме случају имамо 49, а у другоме 74. У четири врсте воћа, домаће и стране провијенције, распоређени су ови витамини као: 7, 9, 14, тј. као 30 заједно. Непроизилази ли из тога, да комбинација воћа са храном оних врста животињскога порекла, даје исте витаминске резултате, које и група хране искључиво биљнога порекла. Ако томе додамо факат, да је бутер такође богат витаминима, као и неки други артикли исхране са животињским пореклом, онда је она теза о налазности витамина искључиво у биљкама неоснована и произвољна. Критика је маркирала наше узгред престављено и само у компаративној форми додирнуто мишљење о целулози. Јер, ми смо тамо констатовали, да је у 1930 години увећана потрошња биљне на штету беланчевинасте хране, да је ову заменила бескорисна целулоза. Ево шта о томе пише један медицински часопис: „Човечје тело- је врло иитереснтно по свом саставу. Обична храна се никада не свари потпуно, како би то требало да буде у интересу здравља. Отога је добро за време сваког јела узети и мало преснот воћа или варива, због дрвенасти влакна њихове целулозе, која није сварљива. Али баш због тога што целулоза пресног воћа и поврћа није сварљнва, процес варења ое олакшава ,јер та дрвеиаста влакна надражују и потстичу на јачу функцију човекове органе за варење". Дакле, чисто хигијенска и шта више у свему пургативна задаћа, али која људски организам не храни.