Opštinske novine
9
ОИШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 327
једнога дана, видеше да је неверничка војска дошла на оно место где је Даија Караџа предлагао да се пређе. На челу је тој војсци био проклети Јанко 8 ). У исто време доведоше по води и мноштво лађа. Кратко речено, било је много борбе и одвише. С обе стране. Изненада једнога дана Караџи бегу, управљајући артиљеријом против града стиже једно копље 9 ) и рани га. Од тога Караџа бег умре. Са дунавске стране у борбу ступише и лађе. Неочекивано и од бродова је много потопљено. Тад султан рече: „Газије, борбу ваља да убрзамо". Тад његова војска одмах навали на град. Кад неверник виде да се с ове стране јуриша, све неверничке силе ударише на царску стајаћу војску 10 ) и вратише је, пошто многе поубијаше. За својом телесном гардом и султан је на коњу ишао у борбу. Тад он повика: „О, газије! Што бисмо ми стајали!" Уз њега су били по избор јунаци. И полетеше са царем заједно у бој.Нешто неверника побише, а један део поново у град сатераше. Укратко, борба је преко мере била крвава. Што град ипак није био освојен, узрок те румелиска издаја. Јер румелиске војсковође нису се тукле, него с војском побегоше. Султан одатле с целом својом тевабијом врати се у своју земљу. Овај се рат догодио хиџриске 860 11 ) год. Кад се две војске сударе, Некога сабља посече, некога копље прободе; •Једни беже, други гоне, то се не зна. Мало љих подилазн под стрелу, копље. Газије су праве кад у путу вере Ра-змахну сабљом и на исток и на запад. * Дурсун бег, нешто је мало доцнији писац од дервиша Ахмеда, а написао је историју владавине султана Мехмеда II, Освајача. И рукопис његове историје дуго је лежао заборављен у .једној од библиотека по султанским киосковима у Цариграду. У току 19141916 г. објавило га је Друштво за изучавање турске историје у Цариграду у додатку свога органа : „Тарих-и-османи енџумени меџмуаси", уз боојеве 26—38, под насловом: „Тарих-и-еб-ул-Фетих". Његов опис опсаде Београда 1456 год, много је деталшији, претстављен живље и 8 ) Мпслп на -Јанка Хун.адског. а ) Турски написано перанк. Редактор ове иеторије каже за ову реч да значи: гладак као копље. 10 ) У оригиналу употребљен израз: капу кули, стајаћа, цариградска војска, гарда ") Т. ј. 1456.
драматичније од описа дервиша Ахмеда и при том је написан у литерарнијем облику. Дурсун бег овако описује ту опсаду Београда: Шта је био узрок походу против Веограда? Праведни шах, отац освајања, благи шах Мехмед хан, док је смишљао како ће да изведе поменута освајања, до светих му ушију
Београд за владавине Деспоша Сшефана (1389— 1427)
стиже глас да лажљиви краљ жалосне Угарске, познати по имену Јанко проклети, намерава да зграби лепу земљу српску 12 ). Лаву се пристоји да лови вилу као газелу. Свињи, псу, мачки суђено је да остану празнпх шака. Укратко, ево што се догодило. Султан је био принуђен да победи прво противника, 'Па по том да добије своју драгану 13 ). У заузимању ове земље овога пута се задовољи поменутим освајањима, па окрете победоносне узде свога хата и врати се у своју престоницу Једрене. Издаде наређење да се спреми што је потребно за рат и истребљење непријатеља. Ове године султан победоносној својој војсци даде одмор. Сам 1 се пак у свој слави баци на уживање и пијанке. Поче делити поклоне и народу и онима што су били око њега. Па ипак мучила га је мисао: како ће невесту победом придобити. У смислу оног ајета из курана: Свако место има капију. У кућу улазите на врата. Султан предузе следеће мере, које су биле у сагласности са божјим наређењима. Нашло се било да је кључ за освајање Угарске град Београд, саграђен на ставама река Дунава и Саве. То је један град
12 ) Тур. паписано: мемлекет-и-лаз. 13 ) Овде писац овом фигуром мисии на српске земље.