Opštinske novine

Стр. 332

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Скачемо, тражимо згодније заклоне; одврћемо бомбе, чекамо напад. Немачки шлемови почеше да ничу изнад пруге. Напад . . . Огромна и снажна леса одморних Немаца креће на јуриш. Дочекујемо их ватром, пушке зациктале, митраљези штекћу. Смртоносна ватра обави талас људи, који се ваља према нама. Немци падају, вичу и насрћу све жешће. Стигли су до првих кућа, попели се на њих и истакли митраљезе. Така-така-така! Косе ли косе . . . Неће даље! . . . Не. За тренутак, зауставили смо напад. * * * Повлачимо се ка Душановој улици. Исправљамо фронт, да нас не би попречним улицама затворили. У Јеврејској мали праште бомбе. Неколико четника и жандарма дочекују немачку извидницу и ниште бомбама. Блокирали смо улицу, посели капије. Са кућа бацамо бомбе, бијемо из пушака, и успешно сузбијамо сваки покушај Немаца да продру. Отворио сам сандук са бомбама и додајем их четнику „Сави-Геји". Он их невероватно вешто и далеко баца. За сваком бомбом, коју баци, викне понешто и испружа главу да јој види дејство. Водник Кезић, једини живи официр из нашег одреда, трчи из улице у улицу и издаје наредбу за противнапад. Десно од нас, иза неког трулог пло га, лежи једно мало одељење. Чека да се непријатељ појави на великој раскрсници код Ботаничке баште, у коју се сливају неколико улица. Нова непријатељска извидница се појављује. За њом јача одељења. Раскрсница је пуна. Спремни смо. Чекамо команду. — Пали —■ одјекује команда. Гру-у-у! —■ грмну плотун, па за њим други, трећи . . . Непријатељ се колеба. — Ура-а-а! — одјекну громогласно. И, домалочас полумртви, јуримо сада као побеснели. Предосећање отсудног часа обновило нам је преморену снагу. Неколико четника падоше рањени. Бомбама крчимо пут. Немци се одупиру; бију из пушака и митраљеза. Скачемо преко лешева, прескачемо плотове и зидове. Стижемо до непријатеља, мешамо се међу њих, гушамо се, ударамо, кољемо, гриземо. Бомбе и каме раде. Почиње

најстрашније клање; по улицама, по капијама, по двориштима и кућам;а. . Бомбе су сузбиле Немце. Непријатељ се повлачи на пругу и поседа је. Монитори нас својом ватром спречавају у гоњењу; приморани, зауставили смо се. Исцрпени смо до крајњих граница. Ноге нам отказују послушност. Попадали смо иза заклона и брекћемо као стројеви, кад им се манометри попну до тачке експлозије. Заробљено је око стотину Немаца. * * * И други напад непријатеља одбили смо, иако је био јачи од првога. Али се после њега наш број страховито смањио, а ми клонули од умора. За ово кратко време сасвим смо се изменили и не личимо више на оне свеже младе људе и дечаке, који су јурнули у борбу да бране отаџбину. Стројеви смо, које нека виша сила још подржава и гура напред. Наши животи су при крају. Чини нам се да најслабији потрес може да прекине њихову нит. Избезумљени смо, јер ужас борбе превазилази нашу снагу и разум. Очи нам упале, а лица се искривила. Осећамо страшан притисак у грудима. Дишемо пригушено и брзо; пред очима нам круже црвени колутови; грла су сува и уста без пљувачке; језик одебљао, а уши заглухнуле од силних експлозија. Пети је дан како нас прати непрекидна артилериска ватра. Пети је дан како немамо сна и како лебдимо између живота и смрти. Двадесет и четири је сата како се гушамо са непријатељем, груди у груди, у бесомучним нападима и противнападима са једне и са друге стране. За тих двадесет и четири сата је одред потпуно уништен. Губици војника и жандарма исто су тако велики. Тешка урлања топова не престају. Она се час појачавају, час слабе. Каткада су тупа и потмула, док не пређу у страховиту рику, од које свак задрхће, а нама, чак и онима који не знају за страх, нерви трепере као лишће на ветру. То су далекометни тешки топови; сваки њихов ударац ствара читаве провалије. Смрад чађи дави нас, па се крећемо као пијани. Очи нам закрвавеле, вратне жиле набрекле, а слепоочнице бију, да нам се чини: попрскаће и из њих ће потећи крв. Укочено се гледамо и ћутимо. У главама ковитлају нам се мисли и правдају болно и очајно предосећање; да нема више никакве помоћи, да су све натчовечанске муке и напори, напади и противнапади и страховити губици узалудни, и да још