Opštinske novine

Стр. 360

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

лутно им је забрањено да врше експлоатацију каквог предузећа које би конкурисало једном друштву за то по закону овлашћеном. И ако би локална власт хтела да експлоатише извесно предузеће, она би за то морала тражити од надлежног министра Уредбу, коју он доноси по одобрењу Парламента. Као што се види муниципализација не сме се вршити на штету слободне конкуренције и приватног капитала. Општине, дакле, имају право да експлоатишу само она предузећа за која имају одобрење Парламента које се даје у виду закона опште корисности. Не постоје према томе категорије предузећа искључиво резервисане за локалне власти. То је логична последица либералних и индивидуалистичких концепција које су преовладале у тој области законодавства. У Германским земљама добиле су превагу супротне концепције. Ту економска активност општина има врло широк домен. У Немачкој може се рећи да су до 1910 год. сва предузећа воде, гаса и електрике била муниципализирана. Познато је колику су огромну активност показале велеградске општине у Немачкој и Аустрији на пољу подизања малих и јевтиних станова, који одговарају свим утврђеним хигијенским условима. Дакле, интервенција власти на пољу економске делатности ту је подигнута на висину основног принципа социалне и државне политике. Законодавство не чини никакве сметње економској активности општина, шта више оно ту активност помаже што општинама даје олакшања у плаћању дажбина и право приоритета експлоатације извесних предузећа. Правни монополи у корист локалних власти не постоје, сем неколико врло ретких изузетака. Но ипак многобројност економских предузећа које општине поседују, осигуравају овој ако не правни оно сигурно фактички монопол и економску превласт. Загим постоје превентивне мере којим општине располажу у односу према приватним предузећима. То су мере такве природе да општина може ако не забранити о-но спутавати приватну иницијативу у корист проширења своје економске делатности. Једном речи у германским земљама економска активност општина има свој основ у универзалној надлежности муниципије. Али да би се сачувао принцип индустриске слободе, законодавац је настојавао да што више ограничи монополизацију општинских предузећа. А што је муниципализација ипак тако снажно развијена, то се има приписати делом и психолошким и економскои чињеницама. Како стоји принцип муниципализације код нас? Могао би се из чл. 94. српског закона о општинама од 5 јуна 1903 г. извући општи принцип неограничене економске активности која се општинама допушта. Други

став тога члана ставља у дужонст управи општинској да се стара о унапређењу општине и њених чланова у сваком погледу а поглавито просветном, привредном, здравственом и моралном. Дакле општина је дужна да развије своју активност на пољима кулутрне и привредне делатности, коју закон таксативно не набраја. Има једна одредба која се односи на варошке општине, а по којој су ове дужне да у свој буџет расхода уносе издагке на осветљење вароши, калдрмисање улица, канализацију, регулацију и нивелацију вароши, подизање и одржавање паркова, снабдевање вароши добром пијаћом водом, и у опште на унапређење: просветних, здравствених, економских, културних и других привредних интереса вароши и томе слично. Овде су наведене неколико врста привредних и културних делатности које чл. 94 Закона о општинама у опште ставља у дужност општинској управи. То је наведено не тексативно него примера ради, што даје поткрепити тврђење да је законодавац, у погледу муниципализације, имао намеру да учини општини приступачним што шири домен економске активности. Општина по слову и духу закона не само да има право да развије своју економску активност неограничено и у што јачој мери, него то је чак и њена дужност. Београдска општина по духу и сили одредаба из чл. 129 зак. о општинама дужна је и обавезна да варош снабде пијаћом водом, осветљењем, саобраћајним средствима и т. д. Чим с Једне стране постоји обавеза, мора с друге право. Шта више Општина би могла по основу те обавезе и дужности да тражи све фискалне и прав-не олакшице за образовање и вођење привредних предузећа. У тој њеној дужности и лежи основ у приоритетном праву које је нашој Општини признато у вођењу извесних врсти предузећа. Јасно излази из свега да је код нас начелно усвојен принцип широке муниципализације. Усвајање тога принципа може се довести у везу са принципом мешања државе у привредне и социалне односе, који данас служи за основ целокупног нашег политичког и законодавног рада. Супротно ономе што сс десило у англосаксонским земљама, код нас је као и код германских народа преовладала етатистичка концепција. Наше позитивно законодавство не само да не чини никакве препреке него иде чак на руку процесу муниципализације. Оно га помаже путем приоритетних права, установљених у корист општине. Закон о Радњама предвиђа читаву серију предузећа, за које је надлежна управна власт дужна првенствено да изда дозволу општинама. Тако ту спадају: 1) предузећа за давање зајма на ручни залог; 2) предузећа за редовни превоз путника и робе моторним колима у градовима са преко