Opštinske novine

Сгр. 364

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

То се да гшстићи ако се општивско предузеће унеколико емаиципује од општинеке администрације како у погледу финансиском тако и у погледу своје организације. Финансијска еманципација значи самостално буџетирање. Самоорганизација значи концентрисање административних послова и персоналних питања код дирекције предузећа. То би био ситем аутономне режије. Аутономна режија не значи кидање сваке везе између општинске управе и управе предузећа. Експлоатација по принципу аутономне режије има за циљ да општинско предузеће снабде оним преимућствима које имају приватна предузећа, а то је гипкост и иницијатива. Видели смо горе да главни приговор који се чини простој режији то је што се за свако питање које повлачи мало већи издатак мора сазивати цео општински одбор. У многим западним земљама то сазивање је отклоњено на тај начин што се из средине одбора бирају перманентне комисије које се стављају на чело општинских предузећа. Те комисије имају делегирану влает одбора. Састављене из неколико стручњака те су комисије покретљивије и пуне иницијативе. Оне брзо и стручно свршавају све текуће послове општинских предузећа. Колики ће обим иадлежности бити тих комисија то зависи од месних прилика као и демократске настројености општинског одбора. Нема сумње да би се општински одбор с тешком муком одрекао свога права одлучивања по пословима општинског предузећа, и то је у највише случајева разлог што се постављења општинских предузећа на базу аутономне режије врши законодавним путем. Има велики број предузећа где је тај начин експлоатације показао одличне резултате. Тај је начин био примењен нарочито с успехом у производњи електричне енергије, када су се више општина удруживале ради експлоатације једног предузећа. Исти разлози ко.ји се наводе у кориет аутономне режије, употребљавају се и за комунална и мешовита друштва. То су приватна друштва у којима општина учествује са

извесним својим капнталом; или то су чисто општинска друштва, која уживају правну лич. ност и која се управљају и организују по статутима донетим од стране општинске власти. Овај облик експлоатације примењен је код нас на општинске штедионице, о чијој организацији смо већ у „Београдским општ. Новинама" писали. Што се тиче других предузећа она се већином експлоатишу у простој режији. У Београду, специално, предузеће трамваја и осветљења има своју историју. Београдска општина из недостатака свога капитала, била је, још пре рата, уступила експлоатацију тих предузећа у концеснју једном страном друштву. По истеку те концесије она је преузела ту експлоатацију у својој режији да мало затим предузеће за производњу електричне енергије уступи једном страном друштву за 25 година. Тако ће још дуго утицај страног капитала биги предоминантан на то предузеће тако важно по интересе и развитак престонице. Из целог досадашњег излагања намеће се сам по себи један закључак: у свим земљама економска активност општина је у експанзивном стању; негде та експанзија наилази на правне сметње, а негде је она потпуно слободна и фаворизирана. У нас та је експанзија законски фаворизирана али је ипак у застоју због несташице капитала. Има више начина да се тај недостатак попуни: образовањем нарочитих фондова из редовних ошптннских прихода, закључивањем зајмова, страних или унутарњих, уступањем концесија, удруживањем општинских капитала итд. Који ће од ових начина бити најцелисходнији, то зависи од датих месних прилка као и од свеукупне привредне, финансиске и политичке ситуације. Стоји једно да је наш законодавац створио све правне могућности за ту експанзију, а на општинским је управама да нађу пута и начина како ће до финансиских сретстава доћи да би одговориле свим оним многобројним задаћама које је варошка општина позвана да испуни на пол^у своје економске активности.

1,а МипЈс1раШс

Мг. Ог. Кас1шЈ1о ВеП1:сћ, Гауоса! е! 1е сћеС с1и сађјпе!; с1и ргезЈЉп!: с!е 1а та1гЈе с1е Ве1^гас1е, поик ехрозе 1а тип1С1раН1:е е1 1е 8рћеге сГасИуће есопот1цие с1е 1а гпаЈгЈе с!е Ве1угас1е. Ауес ипе соппа138апсе ес1а{ап1:е е! с1оситепЈее П рага11е1е с1е ГиШИе с1е с1еих 1ћезез: киг асИуИе рпуа1:е соп1ге 1е зћреге сГасИуЦе типкЈраГ еп §епега1. Тгаћап! сеих циезИопб ас1ие11ез е1 1п1е-

геззаМез, Л поиз ехрозе 1а тишараШе еп е1гап§'ег е1 с1апз поГгс рауз, зрес1а1етеп1 а Ве1&тас1е; ^ш, ^тасе а ГасНуће е1 Геп1терпзе с1е ПпИаИуе с!е 1а таиче, е(: Гарри! (Ји ^оиуегпетеп! сЈ еГаГз, ауес Газзјз1:епсе с1е ПпШаНуе сЈуПе, сЈоппа, регијагп сНх аппеез 1ез гезиНа!з розШГз: 1:гапзГогтап1: Ве1§гас1е, с1ез ги1пез с!е 1а ^иегге, с1апз ипе \'Н1е §тапс1е е(: тос1егпе.