Opštinske novine

Стр. 366

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ске империје 1923 године она је имала пласирано 2.425 милиона долара према 1.890 милиона енглеског капитала. Јасно је шта значи ово завлађивање америчког капитала. Гигантски кораци, којима Америка улази у све земље са својим капиталима, илустровани су у овом прегледу. У милионима долара било је америчког капитала: године 1912 1930 у Чиле 15 520 Аргентини 45 500 Бразилији 50 447 Колумбији 2 211 Венецуели 3 172 Перу 35 156 Боливији 10 110 Уругвају 5 67 Еквадору 10 30 Парагвају 1 15 ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА ПОЉОИРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ Пољопривреда је обухваћена у круг индустријализације, као и све друге гране рада. Непосредан повод зато био је рат и велике потребе за исхраном претежног дела европског континента, који је мобилисао способне пољоприверднике за ратну службу. Интензивна пољопривредна производња у току рата отпочела је нарочито у Сједињеним америчким државама и у Канади, Трактора је у Америци уведено у рад у 1930 години округло 1 милион према 246.000, колико их је било у 1920 години, док су у почетку рата они били скоро непознати. Према просеку 1909—1913 производња жита. је повећана у Аустралији за 72%, Канади 114.8%, Аргентини 65%, Сједињеним Америчким државама 19,7%, док је у исто време у европским државама —• без Русије она пала са 2%. Производња житарица износила је у милионима ОоррекепИ: .пшеница раж зоб јечам Европа са азијском Русијом 1909-13 555 438 412 239 1924 376 336 307 139 Север. Америка 1909-13 245 10 220 59 1924 309 20 284 ■ 59 Јужна Америка 1909-13 49 — 8 1 1924 63 — 9 3 Амерички вишак пре рата износио је 14, а после рата он износи 70,000.000 допелценти. Индустријализовање пољопривреде и бацање под израд-у огромних нових поља, чија рентабилност у редовним приликама иначе не би била уносна, било је могуће само зато, јер су цене за цело време рата и неколико година иза рата стално биле на замерној ви-

сини. Оскудица сретстава за исхрану на европском континенту присиљавала је потрошаче, да купују све што је на пијацу могло бити бачено. Разумлшво је, да су и европске аграрне државе, чим је рат завршен пуном паром легле на посао да користе високе цене аграрним производима и да у што већој мери оживе своју аграрну производњу. Наступила је велика потражња за земљиштем погодним за културу житарица. У европским као и прекоокеанским земљама у пољопривреду пласирани су велики капитали. Цене земљиштима су нагло расле. Аграрна производња гомилала се је из године у годину у све већој мери. Резерве пшенице за извоз, као вишкови, нарасле су у милионима мет. центи у прекоокеанским земљама: 1925 1928 1930 С.једињ. државе 17,6 21,0 61,4 Канада 5,5 22,3 32,3 Аргентина 11,2 18,6 10,0 Аустралија 4,4 7,3 10,6 38,7 69,2 114,3 Обрађена светска. површина и производња пшенице износила је у мил. ха и мил. тона " 1909-13 1928-29 Обрађ. површина 109 124 производња 115 131 Становништво је у том времену повећано за 4% а производња житарица за 13%. Нагомилавање резерви жита дошло је осим тога и заго, што је машински погон из пољопривредне производње добрим делом избацио запрегу стоке, коју је требало хранити, па је на тај начин уштедама постигнутим и овим путем стог резерве повећан. Осим тога и начин исхране великога дела становништва измењен је на штету потрошње пшенице. Рачуна се да су резерве пшенице данас тако велике, да би исхрана света била потпуно обезбеђена и у случају кад цела једна година не би донела апсолутно никакве жетве. Последица овако повећане производње житарица и смањење потрошње јесте та, да су цене житарицама због нагло смањене потражње нагло и катастрофално почеле да падају. Цене у Хамбургу још 1926 и 1927 године су нотирале 240 марака, у фебруару 1931 године нотирале су само 120 марака. Ово је унело панику међу огромне масе пољопривреднога света, који је овако страховитим падом цена у маси дошао на руб пропасти, пољопривредно становништво од реда, преко ноћи постало је због несташице новца рђав потрошач индустриских производа, што је индустриску кризу продубило у до сада невиђеним и непознатим размерама. „БОРБА ЗА ЖИТО" Без обзира на свеколике резерве у свету, на пад цена и свеколике социјалне страхови-