Opštinske novine

Стр. 372

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Сви су органи у човечјем телу важни. Без њих се не може опстати. Да су непотребни, они би се у току векова атрифирали и постали рудименти. Једино још дванаестопалачно црево постоји и ако не врши никакву функцију. Ипак међу свима органима најЕажнији је стомак са целокупним пробавним апаратом. То је главни мотор нашега целокупног бића. Он је значајнији и од срца и од плућа. Ако је он оболео, довешће кад тад и друге органе до пропасти. А ако су други органи оболели — здрав стомак кроз здраву и рационалну исхрану учиниће да се ти органи доведу у нормално стање. А како здравље стомака и пробавних органа у главном зависи од начина исхране, то би се могла дати ова дефиниција. Правилна и паметна исхрана тела главни је фактор правилног развића организма, здравља и дугог живота; као што је нерационална исхрана најмоћнији узрок старења, честог оболевања и преране смрти. Зато је прва дужност свакога од нас да првенствену пажњу обрати на здравље пробавних органа, или још прецизније речено на рационалну исхрану и негу тела. Код нас се једе храна некорисна највећим делом по каквоћи и једе премного по количини. Затим се растура много. Нигде се на свету не растура толико много храна као код нас. Чак и кад би то било корисно по народно здравље — а оно је директно опасно — требало би мало размислити пред овим појавом наопаке исхране и општега растурања. Штета је двојака: по здравље народа непосредно и по стандард приватне економије (као и опште) посредно. Кад би се срачунало у цифрама колико би иаша држава финансиски добила, кад би се водила економија исхране и место скупе меснато-брашнасте кујне увела млечно-вегетаријанска, добили би цифре од милијарди динара годишње улудо бачених пара. Велики део међу нама не сматра да је јео док се не преједе, да је пио док се не напије, и да је уживао у ручку док свако црево не набије као змијски цар. Ти достојни жаљења примери наше расне прождрљивости тек лети постају страшни. Због нерационалне исхране 60—70% нашега продуктивног становништва лети није способно за рад од 11—4 сата по подне. Човек постаје неспособан за кретање, за физички и мисаони рад, и само брекће на оморини као преморени вепар. То долази отуда што претерана и пребогата калорична храна изазива лети непотребан сувишак топлоте и доводи до мртвачке хромости и дух, и тело, и све животне функције. За време летњих дана, нарочито у оне изузетно тропске дане мора се подесити нарочита храна. Чак ни она, према нашем датом јеловнику, није препоручљива, јер је

ипак јача него што сме да буде. Доручак и вечера још и могу да остану какви су тамо прописани, али се ручак безусловно има да замени салатама, хладним млечним прерађевинама, салатом и воћем. Калорична се храна има свести на минимум. Ако се тако не поступа, човек се излаже опасности сталних конгестија, тромости, претераном замору, сунчаници и крвном тровању. А ако поступа по овом упуству биће чио и лако ће прекужити несносне тропске жеге. Једна велика научна истина мора нам вазда бити пред очима: Храна, која се не употреби на снажење тела, одлази увек на тровање тела. Наш организам никада не искоришћава ни две трећине хране. Стомак је незајажљиви корупционаш; он прима у себе и такве количине које ни у пола не може да физиолошки искористи најмање једном добром трећином та храна не иде у крв на снажење тела, него на свакодневно тровање крви, ћелија, целокупног ткива, које све већма плави уринска киселина. И кад један такав грешник устане после спавања, место да је чио, лак, да чисто полети у облаке, он је малаксао, мрзовољан, изнурен, није у стању ни да песницу стегне, као да су га сву ноћ гује сисале. То је отуда што у крви нема довољно гвожђа и што, место њега, има сувише уринске киселине. Узрок су томе стална цревна тровања услед нерационалне хране или рђавих комбинација њених, при којима створене количине уринске киселине одлазе у крв и плаве и њу и све ткиво. Од стварања уринске киселине и од њеног разливања по крви —- што изазива највећим делом сва наша телесна страдања сачуваћемо се врло лако: ако се будемо рационално хранили, то јест јели храну коју сам раније навео и која трпећи извесан хемиски процес у желуцу и цревима не ствара уринску киселину, а и кад је створи, то је у тако минималним и неурачунљивим количинама. А да и те мале количине не би биле асимилиране, и да се процес трулења не би отпочињао у цревима и после сварене хране, најважније је да се ти непотребни делови од сварене хране не заустављају у цревима, другим речима да црева увек буду чиста. Кад год то није могуће природним процесом, мора се прибећи пургативима или интестиналним лоражима. Колико је год могуће треба избегавати вештачка средства, јер се њиг.а изазива леност црева. Нарочито треба избегавати горке и слане воде са литијумом јер дужа употреба може да доведе до хроничног запалења црева. * Постоје два облика гладовања. Један је чисто секташки, лаичан и ритуелан. Према