Opštinske novine

Стр. 374

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

унутрашњим зидовима црева, отежавајући им асимиладиони рад. И огромни челични мотори, и снажне машинерије највећих дим ! ензија, па се чисте повремено; само је човек у својој небрижљивости прогласио да своја древа не треба никада да чисти, и ако су она са стомаком најглавнији мотор. У тој нашој заблуди лежи узрок многобројним страдањима. Пошто се узме дистилисана вода, могу се повремено, неколико >пута на дан узимати топли или хладни воћни сокови и нешто сировог воћа. Храна никаква и ни у којој количини. Чак ни млеко. Треба се одмарати у соби која је изложена сунцу и струји ваздуха. Купање тела и купање црева (иригације) вршити свакодневно. У воду за купање унети мало (једну кашичицу) тинктуре јода и око пола килограма морске соли. За људе који пате од артериосклерозе морску со треба заменити са пола литре раствореног угљендиоксида (1—2 сифона соде). Вода, пак, за интестинална купања треба да садржи на једну литру: 1 кашичицу соли, 1 кашичицу одеколона, пола кашичице сапуна у праху и неколико капи тинктуре јода. За оне који болују од артериосклерозе со се и овде изоставља, а тинктура јода пење на 20 капи. Интестинална прања почињу са 'једном литром течности, благо и без снажне навале, а завршавају се постепено са 7—10 литара на дан. И ако болест буде захтевала дуже куре гладовања, ипак се гладовање мора обуставити најдаље осмога дана. Дуже се не сме терати, а мање сме ако је болест нагло почела до попушта. Најмање гладовање мора да изнесе 2—3 дана. Када гладовање престане треба прећи на мале количине млечне хране, сутра дан по том, на исту храну комбиновану са нешто поврћа. Већ четврти дан може се прећи на редовне оброке. Треба ли наставити са гладовањем, то се може урадити тек после седмодневног одмора. На тај начин куре се гладовања могу да понављају 6—7 пута али увек са 1 интеривалама од 7—8 дана, а где је потреба и од десет дана. Нарочито се ова интервална гладовања препоручују болесницима од артериосклерозе. Не мислимо овде да расправљамо да ли је висок притисак крви (хипертензија) дошао као последица или као узрок артериосклерозе. За нас је битно то, да се овај крвни притисак најлакше и најбрже може да скине дијеталним курама и интестиналним лаважима. Сви други лекови: јодни препарати, калцијумови, роданови и т. д. само могу да пОмогну овај начин лечења, али без њега су са врло малим ефектом. За нас није важно, бар не на овом месту, да ли је артериосклероза таложење коластерина у зидовима крвних судова или декадендија ткива због сталне пресићености крви

уринском киселином. Све су то стручна и већцном контраверзна питања. За нас су, као дијететичаре, важни крајњи резултати. Ја сам у Америци посматрао у низу година масу тешких артериосклеротичара, чији се крвни притисак пео до .300 поена по Пашону, и чији су крвни судови на рентгенској слици показивали искривљене и искривудане облике попут норвешке обале, па се ипак све то изгубило за пет до шест година савесног и упорног лечења дијеталним курама, рационалном исхраном и трајним интестиналним купањем. У низу многобројних оболења постоји читава серија лакших и тежих болести, која се може комплетно да излечи, ако се буде овако поступало као што је мало пре прописано. Али још је важније од лечења болести њихова профилакса или рад на самозаштити од оболења. Да би се човечији организам стално одржавао у потпуно исправном стању, да би избегао сва могућа оболења и сачувао дуговечан живот, здравље, свежину и младост, мора се упорно и стално овако поступати: 1.) У погледу рационалне исхране има да се строго придржава начела нове хемиске дијететике, како смо то раније изнели. 2.) Алкохол, кафа и дуван имају се прогнати из човечијег уживања јер су то отрови. Где они постоје у детоксинираном стању (т. ј. где им је одузет отров) могу се употребљавати и даље. 3.) Бео хлеб (кога треба забранити законом и из хигијенских и из економских разлога) као и све прерађевине од брашна не јести ниакда. Место хлеба трошити двопек од црнога хлеба. Ко може да поднесе може и тај хлеб да замени куваном пшеницом без шећера (а са мало ораја) што је далеко корисније и храњивије. 4.) Непрекидно (бар 1 пут месечно или бар на два месеца) интестинално прање. 5.) Место грубог, штетног и тешко сварљивог уобичајеног поста (посан пасуљ, ђувеч, сочиво и т. д.). Завести воћни пост. Најбоље петком, јер би се тако спојила једна хигијенска мера са религиозном 'навиком. 6.) У случају најмањих оболења предузети интервалне куре гладовања на бази воћних сокова. 7.) На два месеца једанпут узимати каломел, само тада обратити пажњу да се у организам не унесе нешто слано или кисело, јер се у том случају ствара опасан отров сублимат (со и жива). Дејство је каломела не само тургативно кего и бактериоцидно. Он у своме пролазу кроз црева уништи сву опасну микрофлору. 8.) Најстрожија и по могућству свакодневна нега тела у више хладнијој него топлој води.