Opštinske novine

Проф. Срет. М. ЛџиК Домаћи ућрасни врт

Домаћи украсни врт, па ма био и од десет или двадесет квадратних метара, може се претворити у прави украсни благослов божји, како за одрасле чланове породице тако, нарочито, за децу и младеж. Само га треба пажљиво уредити. А то је данас прека потреба у свим већим градовима, варошима, а нарочито у Београду. Овде се данас већ, на жалост, живи поглавито у четири зида, било у бироима или занатским радионицама, било у школама или канцеларијама, бло у кафанама или читаоницам, било најзад у породичном обиталишту илиуклубу, цркви, судници итд., итд. А ако, пак, није данашњи грађанин у четири зида, он је на прашљивој улици, опет међу зидовима. Данашњи су се људи по градовима претворили у колосалне мравињаке, и ћелије и ходнике мравињака. У сваком се случају данашњи градски житељ сасвим удаљио од природе. А то је огромна штета, а још огромнија опасност, како за здравље и развитак, тако уопште за цео живот човечји, и Душевни и телесни. Највећа је и штета и опасност за децу и омладину, који су тек у развитку телесном и душевном. Та околност захтева данас неодложно уређење домаћих вртова, па ма били они и најмањи, са насутим стазама, ма била и једна једина баштица кратка, са зеленим ливадицама са цвећем поред стаза, и са украсним шибљем и дрвећем поред ограде и на подесним местима, па ма то било свега неколико шибића. Главно је у овом уређењу зеленило. А зашто баш зеленило? Зар није боље асфалтисати и иначе мало двориште? — питаће се, можда, који од наших грађана. То је стога, што сваки лист на дрвећу и шибљу, сваки листак на травној ливадици, и сваки зелени листак на цвећу, испушта дању беспрестанка животворни гас кисеоник („оксиген"), без кога не може ни ватра горети, а још се мање може живети, —• нарочито живети здравим животом! А тога нам не даје асфалтирано«. двориште ни једног атома. Стога понављам: што више зеленила, ц доле на тлу (ливадице п цвеће) и горе у ваздуху (шибље и дрвеће). * Данашња баштованска вештина о уређивању градских домаћих и јавних вртова то-

лико је разрађена и усавршена да се може извести све што човек зажели. Писац овога чланка хтео би да у овом напису да као неки мањи преглед онога, шта се све може и у малим домаћим двориштима, и у мањим домаћим вртовима, створити у погледу њиног уређења. Ово би требало да буде као неки увод или програм за оно што ће доћи у даљим чланцима у појединоетима овога разнообразног рада при уређењу домаћих вртова. Одмах могу подвући да ова излагања неће бити досадна, неће бити сувопарно теоријска, већ ће бити све на основу двадесетогодишње праксе потписанога. Па и где буде нешто мало теорије, она ће бити тако проткана примерима, да се неће ни осетити да је теорија. Овде ће бити, прво, говора — више програмскога — само о отвореннм хладњацнма, од којих се неки могу удесити и у најмањим домаћим вртовима. О њиховом дефинитивном остварењу, ја мислим да водимо разговоре тамо после ј^ени и целе зиме. * Отворенпх хладњака има неколико врста. Они се још зову и скровишта, а и шушњари. Могу се разликовати три главне врсте: за једну особу, за мањи број особа (3—6), и за већи број оеоба. — Хладњаци под пузавим биљкама остаће за засебни чланак. 1) Скровишта за једну особу Скровиште за једну особу је најмањи и најпростији отворени хладњак. Њих може бити више врста. а) Врло је целисходно и лепо овакво скровиште под источњачком тујом (Тћиуа огЈеп1аПз ругашЈдаНз сотрас(;а, ћог1), која је у ствари четинарски шиб. Расте у густој пирамИди, непробојној и за сунчане зраке и за ветар. Због тога, кад се удеси испод ње седиште са северне стране, има се двоетруко задовољство и корист: што се седи у пријатној хладовини, без оморине, већ обливен са свију страна свежим ваздухом, а још уз то и у пријатно мирисавом четинарском ваздуху, који хигијена сматра као лековит. — Кад се буде у овој цељи засађивала оваква туја, треба изабрати јужни крај поред стазе. Доцније, кад израсте туја за 1У 2 —2 м. висине, онда јој се скрешу гране са северне стране до дебла, тако да се ту може наместити баштена столица као у неко удубљење са обе стране, а над главом као