Opštinske novine

Стр. 466

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

посредно заинтересована као (социјална помоћ, нарочито старање за неупослене итд.). 19) Како се у пракси догађало да је Државни савет, на тужбу приватних интересената, одрицао законитост неким градским дажбинама, које је био одобрио Министар финансија, јер да нису основане по закону, моли Савез градова да се нарочитом одредбом у прелазним наређењима закона о градовима призна законитост свим ранијим градским дажбинама које имају одобрење Министра финансија, (осим ако су нарочитим законом укинуте) и то дотле док не буду измењене на начин који закон предвиђа. 20) Новим законима треба да се гарантује правна стабилност, која је потребна за континуирани еко-номски, културни и социјални комунални рад, а исто тако и финансијска стабилност, која је реална подлога таквом континуираном комуналном раду. С тиме је у вези и питање стабилитета општинских буџета. Догађало се наиме врло често да су поједини закони у току буџетске године општинама наметали нове терете за које у општинским буџетима нису могли бити предвиђени потребни кредити. Исто се тако догађало да су били у току буџетске године укидани или смањивани поједини општински приходи. У једном и другом случају мучиле су општине тешку муку, те су настајале највеће сметње и пертурбације у финансијском газдовању општина. Требало би зато, у закону о градовима или у закону о самоуправним финансијама, узаконити принцип да нови терети у општинским расходима и ограничења у приходима могу, у правилу, да ступе на снагу тек почетком наредне буџетске године, пошто се потребни кредити, односно други приходи, буџетом осигурају. 21) Слободна расположба са имовином и приходима морала би се градовима осигурати а напосе и у том смеру, да могу свој новац улагати и у комуналне штедионице а не само у Државну хипотекарну банку. 22) Врло је важно да у закону буде осигурано територијално врховништво градова над њиховим подручјем, т. ј. да град сам располаже са јавним добром на својој територији и да је за употребу јавног добра потребан пристанак града, и најзад, да је граду придржано право да, сам или путем концесије, полаже јавне водове за водовод, плин и електрику, затим јавне канале, трамвајске пруге и т. д., и да граду припада искључиво право превоза особа моторном снагом и пловним објектима, надаље да град има искључиво право подизати, сам или путем концесија, јавне кланице и јавне ваге, уредити извоз смета ; (ђубрета), фекалија и стрвина, те посебним уредбама нормирати да је свако дужан служити се оним градским установама које су уређене због јавног реда, сигурности, хигијене итд.

23) Начело праве и истинске самоуправе испољава се нарочито у вршењу државног надзора над радом самоуправних власти. По том начелу имају државне надзорне власти да се старају једино о том да самоуправне власти врше све дужности које им одређују државни закони и да не прекорачују свој законом одређени делокруг на штету државе и других самоуправних тела. Државне надзорне власти имају право да ниште ове одлуке градских самоуправних власти које су противне закону или које прелазе границе њихова делокруга. Али ако државне надзорне власти иду даље од тога, ако хоће одвећ екстензивно и минуциозно да врше надзор над самоупрвама, ако хоће да се наметну самоуправама као неки ментори и старатељи, а нарочито ако хоће да у детаљима одређују самоуправним властима методе рада у појединим гранама самоуправе и начин расположбе са градским приходима у најситнијим појединостима, таково стање не може никако да се сложи са принципом самоуправе. Органи државних надзорних власти само су чиновници који редовно нису непосредно практички радили у комуналној управи, те стога ни уз најбољу вољу не могу да познају све њене често врло компликоване финесе, а најмање могу да познају све оне врло различите локалне прилике и односе сваког појединог града који чине да се комунална политика у разним градовима не може водити на једнак начин и по једној шаблони. Поред тога одвише екстензивно схваћени надзор државних власти захтева толик квантум рада, да га надзорни органи, због преоптерећености, не могу вршити онако како би хтели, нити сваки случај довољно проучити, да би га могли доиста најцелисходније решити, те тако многе одредбе о државном надзору остају без практичне вредности. Градови имају своје искуство, извежбано и у локалне прилике добро упућено чиновништво, а чланови градског претставништва рекрутирају се из свих слојева градског становништва, те нико не може боље од њих да познаје прилике у граду и нико не може боље да просуди шта је градској општини потребно и докле може градска управа да иде у оптерећивању грађана градским дажбинама. Чланови градских претставништва већим су делом привредници, који у свом рођеном интересу морају да пазе, а у пракси фактично и те како пазе, да оптерећење грађана не пређе нормалне и допустиве границе. Могу се додуше догодити изузеци који ће евентуално приморати надзорне власти да упо-, требе изузетне мере, али то се може односити само на изузетни конкретни случај и не може да постане правило. Савез градова жели стога да у закон о градовима уђу све оне либералне одредбе о