Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 469

важи и за Руске, Пољске и Чехословачке Соколе, а ових последњих беше хиљадама, који однеше у своје земље љубав искрену и братску Београда и Југоелавије. И са београдског слета, односно његовога слетишта, које је било на Тркалишту (између улица Кр. Александра, Краљице Марије, Гробљанске и Владетине) ,оне последње вечери кад је онај дугачки соколски марш објављивао завршетак соколскога славља у Београду, растајало се са слетиштем, исто онако болно, као кад се растајемо са кућом и завичајем. Али оно: довиђења у Прагу уливало је веру да су и ти соколски стадиони живи, да постоје, само се одмарају и појављују тек после неколико го-

амо гране са тога великога словенскога стабла, и што је то Соколство специфично наше, наш понос а пример осталима. За овогодишњи Прашки слет, Београд је био одавно спреман. И дао је Прагу једну бројну поеету, од неколико возова и неколико хиљада. Поред Соколства, званичних претставника Краљевске Владе, Сената, Скупштине и разних корпорација, Општина града Београда одредила је једну бројну делегацију на чијем је челу био сам потпретседник г. Витор Крстић, са одборницима Владом Штерићем, Беловићем, Јованом Викторовићем, Павлом Карарадовановићем, Драг. Стој адиновићем и Јованом Гавриловићем. Ова делегација, као

Код Претседнића Чехослобачке Републиће Г. Т. Масарика: претстабници Београда г.г. потпретседник Витор Крстић, одборници ПаБле Карарадобанобић,Јоћан Вићторобић, Јоб, Габрилобић и Вл. Штерић

дина у Београду, Прагу или негде у Пољској где реши брат Замојски. * И од београдскога слета, целокупно наше Соколство спремало се за Праг 1932. Спремао се и Београд. Соколи да врате посету Соколима, а Београд Прагу. Да се још једном загрле пред лицем целога света, та два велика словенска брата. А соколска срца оеећају и код нас и у Чехословачкој исту љубав и за Праг и за Београд. То је за Соколство нека врста једнога истога центра који се на соколским крилима час попне до Влтаве или спусти на ушћу Саве у Дунав. И не постоје даљине, нема граница; Соколи седну у Београду да ИЗ својих вагона сиђу у Праг и обратно. Тај велики поход који се приликом слетова чини на Праг и Београд, није само врста хаџилука Соколству, него и понос, иступање пред свет са пуним срцем и усправно, поносећи се што

изасланство братскога Београда била је предмет нарочите пажње и Соколства и Владе и Прашке општине. Званични пријем код брата претседника Републике Масарика и Приматора Прага Д-р Баксе, потврђују срдачне односе који владају између ова два главна града братских земаља. У име делегације Београда, која је присуствовала слету у Прагу, вођа делегације потпретседник г. Витор Крстић дао је београдској штампи ову изјаву: „Наша делегација била је примљена срдачно. На станици у Прагу у име г. др. Баксе, приматора Прага, који је био заузет у то време пријемом делегација, дочекао нас је г. Флајсиг, саветник и поздравио у име г. др. Баксе. Од стране нашег посланства дочекао нас је секретар г. Були. Г. др. Бакса нас је примио врло љубазно. Био је веома задовољан, што Општина београдска учествује на соколским свечано-