Opštinske novine

Културна хроника:

Миличко Шошкић, Секретар Соколске Жупе Београд Соколски слетови и Пеоград - Поводом Соколског слста у Прагу 1932 -

Ова година је значајна за Соколство зато, што је у овој години стогодишњица од рођења оснивача Соколства брата Д-ра Мироелава Тирша. Исто тако и зато што је ове године одржан у Прагу IX свесоколски слет, који се с правом може сматрати највећом манифестацијом словенске солидарности и соколскога братства. Ово нам даје повода да се на овом месту, као у летопису југословенске престонице, осврнемо на учешће Београда у овим соколским манифестацијама, да би се онога дана када и код нас, као и у братској Чехословачкој, Соколство буде стало на чело свих покрета за напредак земље, да би се и онда имала што јаснија слика о ономе што је претходило. Јер свакако Соколству код нас, уз све околности, претстоје времена, скора времена, да ће бити зазорно сваком Југословену, и Словену, ако није Соко. Прошла су схватања, да је Соколство организација деце за гимнастику и да један старији озбиљнији рецимо еснафлија или чиновник, не треба и није угледно да се бави Соколством у његоЕим црвеним кошуљама. И данас хвала Богу, у соколско коло хватају се сви и стари и млади, у жељи да се створи тај нови човек, који ће у свакој прилици знати да оцени величину својих права и дужности, а да тек на тај начин потпуно одговори своме позиву. Соколство као организација чисто приватне иницијативе, својим самодисциплином, учењем и радом задивљава цео свет. И ниједна организација није могла, као Соколство, да кроз братску љубав, истину, поштење и правду, веже стотине хиљада у једну душу, један покрет: право, очима у даљину, поносно, снажних мишица. Београд, после Прага, има да на себе прими је дан велики део у развоју Соколства код нас и осталих Словена. Београд је седиште Савеза Сокола Краљевине Југославије. Он је такође и седиште Соколске жупе Београд. У Београду имамо данас осам соколских друштава: Београд — Матица (Босанска ул.); Београд I (Кн. Милетина ул.); Београд II (код Саборне цркве); Београд III (Смедеревски Ђерам — Булбудер); Београд IV (Чукарица); Београд V (Сењак); Београд VI (Душановац) и Београд VII (Дом Привредника); према томе преставља наш највећи соколски центар. Величина београдског Соколства осети се сваком приликом, и из дана у дан све више, те изгледа као сан онај

стари Београд са једним јединим Соколским друштвом, за које се слободно може рећи да. је матица целокупнога соколскога рада Србије, и које је, и ако једно, дало кроз генерације чланства, виднога доказа о своме квалитету, и показало да се у будућности Соколству мора дати видније место, и да се Соколство својим системом духовне културе и телесног вежбања наметнуло исто онако као основна школа где се добија прва писменост. Приликом првога слета Савеза Сокола Краљевине Југославије 1930 год., први пут се код нас у онако великим размерама видела соколска снага и здравље, и први пут је Београд имао прилике да укаже своје гостопримство и љубав десетинама хиљада гостију са свих словенских страна, и у огромном броју нашем домаћем Соколству, које из свих крајева долете у престони град, да покажу једнодушност схватања, непоколебљиву веру и ватрене жеље за величину и моћ Краљевине Југославије. У очи слета, нико није могао да схвати коликих ће размера бити ово соколско славље. Београд је личио на дива који се буди, очарава, али не верује. И први дани, дани средњешколске омладине беху још у знаку оне неверице. Београд је осећао, али није клицао, није умео, није знао да покаже да је одушевљен, исто онако као рецимо ии Смедерево или Ваљево приликом овогодишњих окружних слетова. Овако држање Београда уплаши само оне који га нису знали. А они који су га знали, веровали су да ће Београд и ако не воли параде, чим буде уверен да ово није парадирање него једна манифестација највећега народнога покрета, умети да дадне одушка своме задовољству. И заиста, у даиима соколскога нараштаја, на челу кога беше неколико стотина нараштаја чехословачкога Соколства, Београд је већ био пробуђен и одушевљен. Тако да смо за главне слетске дане у Београду 1930 год. имали један стари народни Београд, који је блистао од среће и радости, и умео да гласно дадне и виднога доказа о томе. И свима су нам у сећању они дани које Београд не заборавља, кад се из јуначкога града кроз грла стотине хиљада грађана, клицало братству, Југославији и Соколству. Београд је био отворио своје срце, проговорио искрено, загрлио браћу Соколе. То је и Соколима остало дубоко урезано и љубав према Београду остала за вечито. Ово исто