Opštinske novine

Стр. 472

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ловића, потпретседника Општине београдске, који је и сам као ђак-наредник учествовао у борбама у одбрани Београда, и моралном и материјалном помоћу многих Београђана и разних београдских друштава, подигнут споменик и костурница свима палим браниоцима Београда од 1914 до 1918 године на Новом гробљу. Такође је браниоцима Београда посвећен и један леп трг у једном од најлепших места у Београду. Најзад, ту скоро, на сам Петровдан грађани Булбулдера, једног лепог предграђа Београда, које ће временом постати најлепши и најромантичнији крај наше престонице такође је извршен акт идолопоклоничког пијетета овековечене успомене на браниоце и ослободиоце Београда из 1914 год., наше храбре трећепозивце из седмог пука, који храбро и часно падоше у борбама на Варовници. Са слабе за улепша&аше Вулбулдера. Споменик овај на Булбулдеру претставља једна лепа, у народном стилу наших древних задужбина чесма у виду споменика, из које поносно тече бистра вода са околног брега, потсећајући нас увек на оне који ту близу своју крв пролише за ослобођење Београда. Иницијативу за подизање овог лепог и скромног споменика покренуло је у своје време и у дело сада привело Друштво за улепшавање Булбулдера, на челу са својим дугогодишњим претседником г. Доброславом Богдановићем, садашњим потпретседником Београдске општине. На Петровдан, на дан када Друштво Булбулдер слави и своју друштвену славу, извршен је помен палим херојима пред самим спомеником. Цео Булбулдер био је искићен државним заставама и зеленилом, док је споменик био прекривен пољским цвећем, донесеним са поља на којима су пали ови старци — јунаци у чију се славу и спомен споменик и подиже.

Око спомен-чесме било је окупљено становништво Булбулдера, које својом поштеном патријархалношћу улива код странца неко дивљење и радост у исто време. Оарице су са сузама у очима, сећајући се на своје погинуле мужеве и синове, тужно стојале са воштаницама у рукама, бледим и жутим, као и њихова старачка лица, и чекале побожно почетак освећења. На освећење су дошли претставници Београдске општине, на челу са потпретседником г. Добром Богдановићем и одборницима г. Павлом Карарадовановићем, Албертом Фиртом и Владом Штерићем. Команданта града Београда, генерала г. Војислава Томића, на овој свечаности заступао је капетан г. Светозар Јанковић. На челу са својим претседником, г. Николом Јањићем, било је присутно цело Друштво као и претставници свих хуманих и витешких друштава из Београда. Свечаност је отпочела нешто пре 11 часова под мало облачним небом и мокром травом око споменика, коју је преко ноћи пошкропила берићетна летња кишица. Верски обред за време освећења обавио је прота г. Милутин Магазиновић, који је затим одржао леп и пригодан говор, потсећајући присутне, нарочито млађе, на тешке и трагичне дане које је Београд са својим грађанима и браниоцима преживео за време рата 1914 до 1918 год. Затим су на спомен-чесму спуштени венци, на којој у мраморној плочи златним словима стоје урезане ове речи: „VII пешадиски пук III позива Народне војске својим врлим друговима, који витешки падоше за отаџбину на Варовници 1914 године." Са ове свечаности присутни су отишли у кафану „Војвода Саватије", у чијим је просторијама Друштво славило своју славу, Петровдан. Домаћин славе био је г. Михаило Симић, индустријалац, који је за идућу годину домаћинство предао г. Александру Костићу, трговцу са Булбулдера. После обављеног славског обреда и сечења колача, потпретседник Београда г. Доброслав Богдановић честитао је домаћину славу и у име Општине београдске предао је Друштву 2.000 динара прилога. Још пре један сат обадве ове свечаности, које су обављене уједно, завршене су и гости су се, после закуске и послужења разишли. У Славујском Потоку, после свега, остао је споменик нашим трећепозивцима из седмог пука, да пркоси времену и прича дугу и болну причу о Београду и његовим патњама из старог, минулог доба и да се радује новом Београду који се рађа и расте у снажног и расног џина.