Opštinske novine

у /|Ч

Прилози за историју Београда: Бг. Станоје Станојевић професор универзитета Прошлост Београда

I Прошлост Београда је веома занимљива и необична разнолика, пуна славе и пуна трагичности. Многе државе и многи народи борили су се вековима око Београда. Сам географски положај дао је Београду велики значај, што га је он имао у сва времена; он му је одредио и судбину, која је дала Турцима оправданога разлога да Београд назову „кућом ратова". На саставу две велике реке, које га везују лаким воденим путевима са далеким земљама према Истоку и у по два правца према северу и западу, Београд је постављен на раскрсници великих путева са истока на запад и са запада на исток. Он је, сем тога, у непосредној близини места, где се отвара једини поиродан и лак пут са севера на Балканско Полуострво и кроз њега ка Солуну и Цариграду. Стога је један историк с правом назвао Београд кључем Цариграда. Због тога свог необичног згодног и важног географског положаја, Београд је увек био јак ослонац и база за одбрану или за надирање са севера на Балканско Полуострво или са Балканског Полуострва у басен средњега Дунава. Београд је стога имао особити значај и играо је врло важну улогу у историји поглавито онда, када је био на граници држава, које су из басена средњега Дунава надирале на Балканско Полуострво или са Балкана на Север. У таквом положају бивао је Београд у прошлости више 'пута, и у таквим приликама вођене су око њега обично дуге и крваве борбе. II Насељен још у преисториско доба, када је вађена руда под Авалом, Београд је дошао до свога значаја у првим вековима пре Христа, када су Келти подигли тврђаву на бедему, где се Сава улива у Дунав (Сингидунум). Још више се истакао значај Београда, када су Римљани завладали Балканским Полуострвом и басеном средњега Дунава, а особито, када су они саградили од Београда за Цариград војничко-трговачки пут, који је од Београда ишао даље на исток и на запад, и тако преко Београда спајао Италију са Царигра-

дом и Азијом и са богатом Дакијом. Онда се Београд развио као важно трговачко и војничко место. Свој стратегиски значај, и по свом географском положају и по својој тврђави, задржао је Београд и за време велике'сеобе народа, када су га освајали, прво Хуни, па затим Готи, па Авари. Напослетку су Београд, почетком 7 века, заузели Словени, који су већ дуже времена надирали на томе месту, да пређу на Балканско Полуострво и да се на њему стално настане. III Када су завршени велики покрети и борбе и померања, што их је изазвала велика сеоба народа, Београд се затекао у рукама Бугара, који су крајем 7 века били прешли на Балканско Полуострво и ту, између Црнога Мора, Искра и Балкана, основали своју државу, која је, сем тога, хватала и обе обале доњега Дунава. Бугари су после доласка на Балканско Полуострво почели ширити своју државу на све стране, па и на запад у басен средњег Дунава. Када су међутим Византинци успели да униште бугарску државу, они су заузели и Београд. Али су у то доба Мађари, који су почетком 10 века основали своју државу у басену средњега Дунава, већ у то доба, а доцније све чешће, надирали на југ на Балканско Полуострво, и то преко Београда. Особито су огорчене борбе око Београда вођене између Византинаца и Мађара у 12 веку, када је Београд више пута прелазио из руке у руку и када је више пута био рушен и пустошен. У Београду су се састали (1190 год.) византиски цар Исак Комнин и угарски краљ Бела III, да покушају решити вековни спор између њихових држава. Али су Византинци, услед растројства и државне слабости, ускоро дефинитивно потиснути са обала средњега Дунава, да се више никада ту не појаве, а њих су, у борби са Мађарима око Београда, заменили опет Бугари, који су у то доба почели понова да продиру у средње Подунавље. У првој половини 13 века вођене су око Београда борбе између Бугара и Мађара са промењивом срећом, али су у другој поло-