Opštinske novine

2*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Ц|« .V ■ Јр—лрВК — Стр. 629

бре књиге наших дечјих лекара (за жаљење ]е, што у нашој литератури нема књига где ее пише о исхрани одојчета обзиром на прилике које владају у нашем селу). * Ако је из макојих разлога природан начин исхране одојчета немогућ, прибегава се вештачкој исхрани. — За вештачку исхрану одојчади употребљују се млека разних врста животиња (кравље, козје, кобиље и т. д.); употребљавају се још кондензована млека и разна млечна брашна. По хемијским и физиолошким особинама, млека домаћих животиња разликују се од млека жене; узмимо неке примере. На 100 см 3 Белан- Ше- Калосадржи: Воде чевине Масти ћера Соли рија Млекожене 87,87 1,84 3,52 6,11 0,23 66,24 „ кравље 87,33 3,28 3,48 4,82 0,53 66,90 „ козје 86,72 3,74 4,00 4,36 0,62 71,50 магарице 90,12 1,79 1,30 6,07 0,35 44,99 Кравље млеко, које се код нас понајчешће употребљава за вештачку исхрану одојчади, разликује се у многоме од жениног млека: кравље млеко садржи скоро три пута више соли, два пута више казеина, нешто више масти, а за једну трећину мање млечног шећера. — Зато се кравље млеко у почетку вештачке исхране не даје чисто; да би му се хемијски састав приближио саставу жениног млека, додаје му се шећер, а разблажује се водом: у првом месецу, Уг млека воде; у другом месецу 2 / 3 млека г /з воде; у трећем месецу, 3 / 4 млека г / 4 воде; у петом месецу може да се даје чисто млеко; шећера се додаје 5 до 10 гр. на 100 грама млека. Треба напоменути да се оваквим поступком особине крављег млека не даду потпуно изменити; кравље млеко оетаје увек теже сварљиво од жениног млека; (ово долази услед тога што се кравље млеко у желудцу претвара у чврст компактан сирац, много мање приступачан дејству пробавних сокова него мекан сунђераст сирац који се од жениног млека образује у желудцу). Овчје млеко и козје млеко, нешто маснија, у главном слична су крављем млеку; код нас се ова млека ретко употребљавају за исхрану одојчади. Млеко магарице по количини казеина, шећера и соли најприближније је женином млеку, али оно садржи скоро три пута мање масти. Пошто је мање хранљиво а лако сварљиво, нарочито је погодно за исхрану слабуњаве одојчади а мање за исхрану здраве, јер мора, као слабо хранљиво, да буде већ у првим месецима замењено другим јачим млеком. При вештачкој исхрани одојчади важно је водити рачуна у првом реду о квалитету употребљеног млека. Млеко ће бити доброг квалитета само онда ако је добивено од здравих животиња, издашно храњеним храном добре каквоће (са

доста зелене хране). Познат је факат да краве с пролећа дају млеко сиромашно у витаминима, а то само онда кад су преко зиме, затворене у шталама, храњене искључиво сувом храном; овакво млеко није добро за исхрану одојчади, јер му недостаје витамин О, важан фактор за правилан развитак костију. — Опасно је употребљавати млеко оних крава које су храњене фабричним отпатцима као што су „резанци" шећерне репе и др.; ови отпатци лако се кваре (превиру), зато млеко таквих крава проузрокује код одојчади повраћање и цревне поремећаје. При вештачкој исхрани треба нарочиту пажњу обратити чистоти млека; одојче треба хранити „асептичним" млеком т. ј. млеком које не садржи никаквих заразних клица (туберкулозних, тифусних и других). Са физиолошког становишта препоручљиво је употребљавати некувано млеко, код неке одојчади то је чак потребно, али за наше прилике то би било опасно, пошто се код нас и мужа крава и транспортовање млека обавља још увек на примитиван и нехигијенски начин, а и продаја млека у овом погледу не подлежи никаквој контроли. —- Зато је кувано млеко код нас једино „асептично" млеко. Најсигурнији начин да се добије „асептично" млеко јесте кување, првенствено стерилизација. Потребно је напоменути да кување на високој температури (преко 100°) чини да млеко изгуби неке своје добре квалитете (извесни витамини су делимично или потпуно уништени, калциумове соли су исталожене и т. д.). За вештачку исхрану одојчади код нас се изузетно употребљавају конзервирана млека и млечна брашна. Све ове хранљиве творевине имају велику хранљиву вредност, али их због других недостатака (због теже сварљивости, због недостатка витамина и т. д) треба употребљавати само онда кад нема природног млека или кад одојчад природно млеко не подносе добро. При вештачкој исхрани одојчади треба нарочито водити рачуна о величини дневног оброка т. ј. о количини млека коју одојче треба да добије; при вештачкој исхрани оброк се не одређује ни по апетиту одојчета, ни по запремини његовог желудца; оброк одојчета треба да задовољи и потребе одржања и потребе растења које су нарочито велике у првим месецима. Израчунато је да одојче у првим месецима треба да добија дневно око 90 до 100 калорија на 1 кгр. телесне тежине; у доцнијим месецима (пошто је телесна тежина знатно порасла) број потребних калорија своди се на 80 до 75 по 1 кгр. тежине. Обзиром на то да 100 грама крављег млека дају око 70 калорија, лако је одредити количине млека које ' задовољавају горње потребе. Могуће је одредити вредност оброка према узрасту одојчета; у случајевима где по-