Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 767

Тике Панића у улици Милоша Великог, вила Чеде Петровића на Дедињу, вила г. Раше Ћуковића у Румунској улици, вила г. Р. Пашића на Топчидерском брду, зграда у Гарашаниновој ул. бр. 25 итд. У модерном стилу гради се у последње време све више. Само држим да се и,ту не тежи довољно за индивидуалношћу, него се шаблонизира и траже се неки општи елементи као: квадери трапезног пресека, квадратни прозори или у виду положеног правоугаоника, сви повезани гезимсовима а већ мотка за заставу као да. је постала главни елеменат модерног стила. Овогодишња грађевинска сезона била је нарочито обилна у погледу модерних фасада. Не бих могао рећи да су све фасаде и успеле. Има много наивних решења, као да их је дете радило, има их уопште које су без стила. Зашто је тако има разлога и у томе, што по нашем закону и инжињери имају права пројектовати чисто архитектонске објекте а има у ■ Београду и таквих пројектаната који своје незнање и недуховитост хоће да завију у модернизам, у коме је по њиховом мишљењу све дозвољено. Наравно да има и врло успелих решења и ја ћу се потрудити да цитирам неке, који ми прво падају на памет, уверен да ћу заборавити многе које заслужују помена: Француско посланство, Дом ратника, Банка Златибор, Зграда у Влајковићевој улици бр. 16, зграда на углу Француске и Симине, вила на Сењаку г-ђе Рајх, вила арх. Брашована у улици Војводе Протића, вила на Дедињу г. Душана Лазића, вила на углу Енглеске и Четничке улице на Сењаку, вила у Румунској улици г. Томића професора, итд. Општина града Београда је подигла неколико основних школа са врло успелим фасадама итд.итд. Из досадашњег кратког разлагања мислим да се може погодити мој одговор на друго питање: да ли има напретка у изградњи фасада после рата? По моме мишљењу напредак је неоспоран, поред свих примедаба које сам учинио односно модерних фасада. Прошло је време које ми старији архитекти памтимо када нам је сопственик као основни услов стављао „нећу никакву фасаду; на то недам ни паре". Због таквих назора сматрало се пре рата да је боље за пројектанта узети инжињера него архитекту, јер ће овај последњи увући поседника у излишне трошкове. То је време прошло и данас има сопственика који хоће да разговарају са архитектом о фасади и имају у томе погледу своје захтеве. Да ли то долази отуда што се укус развио или су то само спекулативни разлози и боље схваћен интерес, тешко је рећи. У сваком случају та жеља да грађевина има

лепшу фасаду сада постоји и то је свакојако један напредак а и узрок да послератне грађевине имају боље решене фасаде и са више

Палата Јадранско-подунавске банке

Нова основна школа у Шуматовачкој улици

Музеј савремене уметности Њ. Вис. Кнеза Павла 2