Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 771

палате и облакодери новога Београда рађене без икаквих уметничких претензија, по укусу публике за коју је архитектура синоним луксуза, и зато су њихове фасаде сервилне копије раскошних, нама потпуно страних стилова. Треба признати, да је Београд, у поратном периоду, имао неколико врло талентованих архитеката. Инспиришући се најлепшом класичном архитектуром, они су му дали грађевине које заслужују најласкавије похвале. Једне — својим силуетама; друге — пробраним детаљима; треће — и детаљима и целином, ове врло успеле зграде служиће многим генерацијама београдских архитеката као најбољи узори за њихове будуће радове, а Београђанима — као најбољи примери праве архитектуре. — Али, ове у сваком погледу врло интересантне грађевине, радили су мајстори, који су, осим стварног иознавања стилова и добро однегованог укуса, имали још и велике стваралачке способности. Као реакција на рад псеудо-класичара, пре неколико година, појавио се, међу ~београдским архитектима покрет за стварањем „модерног стила" у архитектури. Добро организован још у самом почетку, овај је покрет врло брзо потиснуо псеудо-стилове који су се били одомаћили у поратном Београду. Његове присталице, потпуно задовољни сами собом, могу већ сада славити своју дефинитивну победу! Ова победа моредниста дошла је брже но што је ма ко могао очекивати, тако да су и њихови вођи потпуно изненађени брзином успеха. Оно што нису могле учинити генерације најнапреднијих архитеката западне Европе за читав век енергичног рада, писања томова књига и одржавања безбројних конференција, — наши су архигекти — модернисти постигли за непуне две три године: пронашли су архитектуру нашега времена и наметнули је својим савременицима. Треба рећи да београдска публика није довољно озбиљан отпор: иикакве традиције нису је везивале за класичну архитектуру и за њене многобројне стилове које она није осећала. Уосталом, када је већ архитектура — ствар моде, зашто не захтевати од својих архитеката нешто најмодерније и заменити архитектуру француских палата из XVII и XVIII века архитектуром модерних немачких фабрика? Тим пре, што су „модерне" фасаде коштале много јефтиније: са мало боје у малтеру и ништа више, наши су модернисти чаробњаци постизавали најбогатије уметничке ефекте и створили праве архитектуралне симфоније. Ми не знамо докле ће ове нудисте у архитектури искоришћавати гостопримство доброћудних Београђана, али смо уверени да је цео њихов покрет исто толико штетан по развој наше младе архитектуре као што је био и рад њихових предходника. Модерни-

сти као и псеудокласичари доносили су нам стране производе за које нико није осећао стварне потребе. Само док су једни, да би задовољили таштину своје публике, уносили у архитектуру најфантастичније стилове прошлости, други су, инспирисани принципима помодних трговина, нудили својој клијентели последње креације архитектуралне моде.

Модерни стил: Вила на Котеж Неимару

Да би задовољили што пре своје многобројне муштерије, савремени архитекти, били они класичари или модернисти, украшавали су београдске улице једном ружном и потпуно неоригиналном архитектуром. У непреста-

Модерни стил: Вила на Котеж Неимару

ној журби, и не размишљајући много, они су јурили на све стране и чепркали по најразноврснијим стиловима свих времена, заборављајући само свој народ и његову богату прошлост. И зато је поратна београдска архитектура без живота и свима нама страна и потпуно неразумљива. Она је вештачка творевина поратних времена, пресађена биљка која никада неће уродити плодом. Са нестан-