Opštinske novine

Стр. 792

ОПШТЈРНСКЕ НОВИНЕ

сама средина. Можемо се радовати што се код нас већ у великој иери осећа побољшање укуса код публике што је од пресудног значаја. Јер није претерано рећи да при пројектовању и извођењу једне зграде кућевласник утиче на њено решење за 50%. Скоро је немогуће архитекти да неком богатом кућевласнику без укуса докаже естетску лепоту неког пројекта кад он то не може да схвати. Зато и не треба бацати сву кривицу на пројектанте већ пре на саме сопственике који су пројекат поручили и који често у Београду имају пресудан утицај од момента пројектовања основа и фасаде па све до извођења најситнијег детаља. Ову скоро жалосну чињеницу треба свим силама сузбити. Потпуно је разумљиво да човек који улаже свој капитал

Једна од нових вила на Котеж Неимару

V неку грађевину хоће до ситница да се упозна са пројектом исте. Али је још много логичније и корисније да се архитекти оставе одрешеније руке и да му се поклони више поверења. Ово је један од главних услова за правилан развој београдске архитектуре. Зато се још увек интензивно мора утицати на васпитање укуса наше публике и на популарисање битних архитектонских принципа. Овако радећи можемо спокојније гледати на даљи развој београдске архитектуре и будући изглед драгог нам града. Ми смо на крају крајева потпуно дозрели да се меримо са осталим народима а ни највећи песимисти не могу да оспоре виталност наше расе у сваком погледу. Зато се морамо једном потпуно еманциповати од иностраних утицаја и створити нешто специфично наше. Моменат је за то још увек повољан. Велика изградња и уређење Београда нису могли бити заустављени ни у доба највеће привредне кризе и несумњиво је да се мора'ју и даље продужити. Велика делатност мора да створи и велике уметнике-архитекте. Историја Грка, Римљана и Ренесанса само потврђује ту чињеницу. Тада су сви становници једног града па и читаве покрајине с поносом говорили о поједи-

ним домаћим грађевинама. Без претензије да их достигнемо, можемо се бар трудити да се приближимо њиховом менталитету, њиховом начину схватања и расуђивања о лепоме у архитектури. Фасада једне грађевине не припада само њеном сопственику већ целом Београду. Од појединих приватних зграда зависи у велико хоће ли наша престоница бити лепа или не. Још није доцкан да се грешке учињене одмах после рата исправе и да се да један реалнији и логичнији правац изградњи Београда. Поред приватних, подигнут је добар број јавних грађевина како државних тако и општинских. И овде се запажа већ уочена чињеница да су дела домаћих архитеката несумњиво боља од извесних пројеката дошљака, што треба само да повећа веру у нашу способност. Огроман део јавних радова око уређења престонице узела је општина т.ј. сами Београђани на своја леђа. Треба истаћи факат да се Београд подиже у главном из сонствених сретстава без икакве државне помоћи. Истина је да је на овај начин велики терет пао на једну генерацију што је требало свакако избећи помоћу дугорочних зајмова. Али је у толико напор Општине београдске за већу похвалу. Већа би се пажња у*будуће требала посветити генералном плану и са већом би га озбиљношћу требало изводити. Положај Београда на брегу треба да одреди дефинитивно решење његове будуће изградње. Нп у ком случају не би требало прописивати за поједине улице исти тип куће са истом висином. Ово монотоно решење пре одговара неком граду у равници, док се код нас неизбежно морају појавити степенасто изведене грађевине. Зато треба дозволити што већу слободу у компоновању и тиме само потенциратп природни живоппсни изглед на коме нам мпоги градови завиде. Сама пак архитектура може слободно да иде правцем којим је пошла. Није истина да су куће подигнуте ове године у Београду рађене на јуриш и да су подбациле према раније подигнутим. Оне су само много искреније рађене у модерном стилу а искреност је потребна свакој уметности понајвише у архитектури. Нове грађевине Београда имају много мање усиљености, извештачености и неконструктивних непотребних и натегнутих облика. Преко њих ће се раније доћи до оног што нама треба до домаће модерне архитектуре. При даљем изграђивању и уређењу Београда не треба заборавити ни старе историјске објекте, којима се мора посветити већа пажња. Горњи и доњи град са неколико старих кућа Дорћола и Савамале, од увек су давали карактеристичан изглед нашем граду и њих треба апсолутно сачувати. Елементи те старе наше архитектуре могу реновирани да послуже и за модерне грађевине. На тај бисмо начин добили нешто ближе нама, оригиналније у поређењу са страним модернизмом и