Opštinske novine

Прилози за историЈу Београда : Арх. Бранислав Којић ИсхориЈски преглел, архитектуре Београда

Београд је много пута у борбама разних народа био рушен и изнова грађен. Његова велика важност чинила га је сталним поприштем борби. Због тога старих споменика архитектуре нема скоро ни мало. Тврђава је једини грађевински монумент који датира из давнина: још из доба Римљана. Сама варош која се развијала ван тврђаве, узимала је за време дужих мировања, па ма који народ био господар Београда, већих размера. За време прве српске владавине Београдом, у тврђави је поред дворца било и приватних и других војничких зграда, цркава итд. Цео град је био опасан једним ровом, који му је давао поред градских бедема велику одбранбену моћ. Током XVII века Турци су дали Београду највећи развој који је имао у историји. Поред тврђаве, варош је била уређена релативно за оно време, лепа, прометна, са преко 50 џамија, 7 јавних купатила, поред многих приватних, са 3700 дућана, са многим легшм зградма. На жалост, путописци из тога доба ништа нам подробније не говоре о архитектури тих старих вароши. Судећи по томе што и у налазима подземним нема остатака од рушевина старих зграда, мора се закључити да су исте биле од слабог материјала — дрвета — ма да велике и удобне. Београд се по томе налази у истој ситуацији као и остале вароши бившег Византијског царства, које не показују никакве остатке профане архитектуре, док у црквеној, ,то доба у историји архитектуре има особит значај. Као доказ више да су те старе зграде биле од слабог материјала, служи и то што директна околина Београда нема згодног камена за архитектонску обраду. И данас је главни грађевни материјал бетон, цигла и дрво. За време последњих деценија турске владавине у XIX веку, Београд је био иао у велику декаденцију. Гранична варош турске царевине, стално поприште борби, његов је живот био сведен на минимум. Отуда је и имао изглед типичне турске паланке, нечисте, са тесним, неправилним улицама, ниским кућама од бедног материјала. Нешто мало статака тог старог Београда може се још и данас видети, ма да ће га за коју годину потпуно нестати.

Преласком у српске руке, а нарочито после ослобођења од 1860 године, Београд се постепено ослобађа од турског утицаја. Целом другом половином XIX века он се изграђује на свој специјалан начин доста хомогено, тако да му то даје европски карактер. Овај стари Београд ставио се у ред других европских престоница у стварању, градећи у стилу неког италијанског ренесанса. Из тога доба имамо још и данас врло битних ренесансних и успелих објеката. Урбанистички, Београд чини у то доба такође огроман напредак. Улице се регулишу, проширују и технички уређују. После светског рата Београд постиже напредак каквог свакако у историји није никада имао. Престоница нове велике краљевине, његово је развијање врло брзо и стално у културном и привредном погледу. Све то изазива врло велику грађевинску делатност. Он се подиже на очиглед, за годину дана читаве се улице нове подижу, цели крајеви мењају облик да се не могу познати. На жалост, тај нагли развитак, припомогнут великом несташицом станова, која је наступила услед многих срушених зграда за време рата бомбардовањем, и огромним умножаважем броја становника, учиниле су да није било довољно сређености ни методе у изградњи Београда. Из истих разлога није се у Београду формирао никакав њему специјалан стил у архитектури. На против, у главном се ради еклектички. Разноврсност стилова, материјала, разне висине зграда и неједнакост терена чине да је архитектура данашњег Београда немирна и жива и у исто време доста хетерогена. Још пре рата чињени су покушаји, да се на бази старе српске средњевековне црквене архитектуре створи национални стил. Наша стара црквена архитектура, дело славног доба у историји српског народа, од XII до XV века, представља свакако монумент у историји архитектуре а специјално у историји византијскороманске архитектуре. Но и поред своје велике вредности по свему изгледа да та стара архитектура не би могла послужити као база неком ренесансу у нашој архитектури. Карактеристике те старе архитектуре у суштој су супротности са материјалним и духовним