Opštinske novine

1

„Београдске Општинске Новине" напуниле су 50 година свога излажења

„Један од најбољих европскнх комуналних часописа и комуналних европских едиција јесу „Београдске општинске новине". — Бг. Херман Вендел у своме напису о научном раду г. Слободана Ж. Видаковића у „РгаЈгег-Рге88е" од 12-УШ 1932 год. — у рубрици Наука. „Београдске општинске новине", службени орган београдске општине, чине част Београду и својим чланцима и саветима, писаним од компегенгних лица и научника, снажно помажу брзи развитак југословенске престонице". — Бг. Филип Илиев, адв., претставник и гл. секретар Софије, у органу Бугарског савеза градова — часопису Самоуправление од 1 новембра 1932 год. „ ... Ми смо имали раније Општинске новине, које нису претстављале ништа; данашње „Београдске општинске новине" дају потпуну слику онога што се ради, као и шта треба да се ради у општини, и како треба решавати муниципална питања. ... Сматрамо за дужност да одамо признање уреднику наших новина (одобравање одборника) јер збиља г. Видаковић је успео да створи својим трудом један озбиљан лист, који утиче на решавање многих комуналних прилика Београда. Тај лист треба да читају сви грађани, па и општински чиновници, јер на крају крајева општинска политика се спроводи не само преко општинске управе него и преко општинских чиновника, и они требају да читају „Београдске општинске новине", пре но што читају ма које друге. „Београдске општинске новине" имају јак утицај и њих треба ширити ..." (Из стенографских бележака седница Одбора О. г. Б. са X седнице 1930 г. — приликом буџетске дискусије о буџету за 1930 год.). „Многобројни социјални проблеми Београда, изношени су у „Београдским општинским новинама" савесно и мајсторски, и стручно испитани. Нови нроблеми Београда, који су ту изношени и начини на које су третирани, заслужују нризнање целога Општинског одбора (једнодушно одобравање Одбора о. г. Б.). И оно што нарочито желимо да подвучемо, то је да „Београдске општ. новине", овако одлично уређене, служе на част нама у целој држави и целом свету (одобравање одборника)... „Београдске општ. новине", својом комуналном иницијативом и истицањем савремених проблема у комуналној политици, уџбеник су комуна у целој земљи... Код нас је државна политика млада, а комунална нарочито. Београдска општина треба да служи као пример осталим општинама и да комуне у целој држави васпитава у комуналној политици... „Београдске општинске новине", због тога што немамо школа за комуналне послове, начином свога уређивања остају стваран уџбеник и стварна школа за комуналну политику свима општинама у целој држави... Најбоља репрезентација Београдске општине је у њеним „Београдским општинским новинама". (Из стенографских бележака седница Одбора О. г. Б., са седнице — приликом буџетске дискусије Одбора о буџету О. г. Б. за 1932 год.).

Навршило се педесет година од дана када је изашао први број органа Београда „Београдских општинских новина". За то пола века оне су тихо и савесно вршиле свој задатак важног инструмента комуналне политике Београдске општине. Интересантно је, да је Београдска општина још пре педесет година, када је Београд имао једва 30.000 становника, покренула свој сопствени лист, који је од тога доба стално излазио и данас међу приватним листовима и часописима београдске штампе заузма почасно место доајена. У доба његове појаве, чак ни м^ноги велики европски градови нису имали свој сопствени орган. Међутим, тадашња Општинска управа, под претседништвом вреднога Карабиберовића, осећала је да се једна престоничка општина не да ни замислити без свога сопственог листа. Данас је то мишљење, које је пре педесет година било јерес и раскош, постало аксиома у културном свету и Европе и Америке. Од 1882 год., када су први пут угледале света, за првих 45 година, „Београдске општинске новине" биле су, са малим прекидима, стално у облику једног малог и искључиво службеног листа, нека врста комуналног билтена, слично швајцарском ГеиШе с! аУ13, који је доносио службене вести, судска и одборска решења и огласе, који тангирају општинске економске интересе. У појединим краћим периодима свог излажења оне су, захваљујући својим агилним , уредницима, правилно проширивале свој делокруг рада и програма. Тако је било н.пр. за време уредниковања г.г. поч. Драгољуба Стоиљковића, Ник. Јовановића, поч. др. Косте Јовановића, Крсте Цицварића, и др. а после рата г.г. Дим. Живаљевића, др. Драг. Јоксимовића и Б. Окановића. Ван појединих краћих периода правилног разумевања комуналне политике, све остало време за последњих пет деценија било је доста слабо у погледу праве комуналне политике Београдске општине, нарочито када би се она упоређивала са комуналном политиком каква се води по великим и напредним европским муниципијама. Природно, да су онда и „Београдске општинске новине"- као комунални орган Београда, биле потпун рефлекс тог анемичног доба, које се мање више манифестовало из грађевинског подизања вароши, из калдрмисања и из најосновнијег санитарног надзора. Отуда, природно, и „Београдске оп-