Opštinske novine

Инж. Јован И. Обрадовић виши саветник Мин. грађевина

Примена Грађевинског закона на уређење и изграђивање Београда (Крај)

ђ) Прописи о извођењу грађевине После одређивања свих потребних елемената за градилиште, изложених у бр. 11 „Београдских општинских новина" од прошле године, које општина мора најпре да одреди по тач. 1, 2 и 3 § 6 Грађевинског закона, имају се даље, по тач. 4 § 6 Грађев. закона, саставити и у Грађевински правилник унети прописи о извођењу појединих елемената зграда и других грађевина, и у опште одредбе о техничким, хигијенским, естетским и безбедносним условима за све врсте грађевина. 1) Технички прописи. Општим упутствима за израду грађевинског правилника предвиђено је да се Технички прописи, прописани Грађевинским законом од § 37—§ 44, имају узети као основа за састав техничких прописа за изграђивање Београда. Они ће се унети у грађевински правилник за град Београд, и то према месним приликама, потребама и могућности извођења а с обзиром на материјал који има на расположењу. За одређење каквоће материјала, који се може употребити за грађење, имају се у грађевински правилник Београда унети прописи и норме — за допуштена напрезања зидова од разног грађевинског материјала и оптерећења грађевинских конструкција, прописана од Министарства грађевина* по § 36 Грађевинског закона, у колико одговарају материјалу који се у Београду може набавити и ео 1рзо евентуално унети отступања од прописаних норми, која се нарочито морају образложити и оправдати, ако се материјал, који би одговарао нормама, не би могао набавити, а особито за зграде са олакшицама по § 46 Грађевинског закона или за мале зграде намењене за личну употребу сиромашнијег грађанства Београда.

* Прописи за допуШтена напрезања зидова од разноврсног грађевинског материјала обнародована су у „Службеним новинама" Бр. 213 од 15 септембра 1932 год., а за оптерећења у зградарству у Бр. 71 од 28 марта исте године.

При овоме раду у Грађевински правилник могу се унети ови прописи или у потпуности као што су обнародовани, или делимичио уколико су потребни, или се могу само напоменути, да ови прописи важе за Београд са извесним потребним изменама и допунама које се морају најдетаљније образложити. Тако исто у Грађевински правилник може се означити грађевински материјал који је сада у употреби а који не одговара постављеним прописима, од кога могу евентуално наступити штете, због којих се он мора уклонити из употребе у року који ће се правилником одредити. У Грађевински правилник уносе се прописи о дозвољеном оптерећењу за земљиште на коме се грађевина може подићи, према испитивању појединих врсти земљишта у разним деловима Београда са утврђењем општег начина фундирања темеља, који се има особено одредити обзиром на нарочите потребе подводног, нехигијенског и другог неповољног земљишта. Даље се Грађевинским правилником имају дати технички прописи за посебне делове зграде, као за подруме, на који се начин имају изводити према врсти земљишта и зашта се могу употребити, затим за материјал који се може употребити за зидање разних врста грађевина, као и димензије материјала и зидова изнетих у § 37 Грађевинског закона и чл. 14 општих упутстава за израду Грађевинског правилника. То исто важи даље за таванице, кровове и покриваче, громобране, стеге и затеге, степенице, ходнике, димњаке и ложишта, безбедности противу пожара, за које су прописи изложени у § 38—§ 44 Грађев. закона и чл. 15—чл. 22 Општих упутстава. Сви ови прописи имају се прилагодити потребама грађења у Београду уколико се не би могли и не би требали применити у потпуности. На послетку, у ове техничке прописе долазе прописи за делове зграде изван уличне линије као што су: ризалити и подножја, балкони, галерије или затворени балкони (еркери), дућански портали и ормани за излоге, степени изван уличне линије, окна за убацивање дрва,