Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 83

лико пре што готово све оне (96%) не одговарају ни основним хигијенским условима модерних пекарница, те се никакве радикалне реформе у хигијенском смислу не могу ни предузимати код ових мрачних и скроз неупотребљивих томруКа, у којима стални ноћни рад још јаче потенцира нехигијенско стање хлеба...

Амурлук једне београдске хлебарнице, који уједно

Ово очајно стање београдских пекарница, које се граничи преступом према здрављу целокупног грађанства, признају чак и сами хлебари преко св^га еснафског удружења, у своме меморандум^ од 8 априла 1930 год., где наводе, да све хлебарнице подигнуте у току последње три године, апсолутно не одговарају хигијенским условима и да их треба затворити, Али је већ у трећој клаузули тога меморандума унета једна ограда, која у основи изиграва сваку брзу санитарну реформу и ово болесно стање продужава у недоглед. По тој клаузули оставља се хлебарима, за чије се радње утврди да су несаобразне техничко-хигијенским захтевима, да их саобразе у року од 6 месеци, па ако то не учине да им се у току других шест месеци забрани рад. Дакле, за пуну годину продужавања овог оријенталског ужаса, београдски грађани нека и даље једу хлеб не само нехигијенски израђен, него често и опасан по здравље становника, при том скуп, безмерно скупљи него у индустријским земљама Ерропе, али нека се само хлебарски мајстори поштеде од ,,брзих рефорама"!

Али још жалоснија је истина, да су од тада прошле пуне две године* а стање се скоро није ни макло с места. Међутим, такав провизоријум са једногодишњим роком за преуређење пекарница, приправни су хлебари и сада да понуде. Међутим, зашто је и коме потребан провизоријум од тих 12 месеци? Ако би се на

служи и за мешење хлеба и за магацин брашна и др, место застарелих хлебарница хтело да створе модерне машинске пекаре, за њихово подизање потребно је свега два до три месеца. Свака фабрика хлебарских машинских инсталација подиже их и инсталира за цигло два месеца. То се види из којег хоћете европског проспекта. Овде би нам се могао да учини евентуални приговор да за машинску продукцију хлеба, са дневним капацигетом од 15.000 хлебова, треба мобилан капитал од једног милиона динара. Али зар је тешко добити тај у ствари незнатан капитал н пр. удруживањем самих хлебара у мале или веће пекарске задруге? Поменута је анкета, као свој резиме, дала: да је од свих пекарница у Београду само 4% у потпуно исправном стању. То значи од триста и неколико пекарских радионица, где се продукује ова најосновнија људска храна, исправно је само 12 радионица. Даљесеутврдило, да се 48% радионица могу техничким поправкама и већим хигијенским реформама довести у исправно стање. Остатак од преко

* Анкета београдских хлебарница завршена је октобра месеца 1930 године.