Opštinske novine

Стр. 88 ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ПРОСЕЧНЕ ЦЕНЕ КОД ПШЕНИЦЕ И ХЛЕБНИХ БРАШНА — У БЕОГРАДУ

ПШЕНИЦА— БРАШНО

Године

д.

0/ / 0

■] ! 0 : д- ! 10 1

д- ! °/ 0

д.

°/ /о

д.

°/ /о

д.

0 / /о

д.

0/ • 0

д.

°/о

д.

с н р 0 %

Просечне днев. цене пшен

1929 г

191

189

182

183

186

195

188

187

190

188

Деп.

" " " "

1930 „

130

—

1 1

—

13Г б

—

;131

—

1г2

—

132

—

Д32

—

132

—

1 ј 2

—

131...

—

Дец.

19Ј2 „

|143

143

—

ј 14ј

.—

145

—

141

— •

144

'145

—

146

—

154

145

—

Дец.

1 1 1 1

2933 „

.166

—

183

—

185

—

186

—

,1У1

—

194

—

19ј

—

203

—

207

19о

—

Јан.

Цене изражене у проценту

1929 „

—

100

—

100

—

100

—

100

—

100

—

100

—

100

—

100

—

1930 „

—

68—

—

69.

—

71.6

—

70.9

—

67.7

—-

75.5

—

<0.7

—

69.5

—

69.7

—

1932 „

—

74.*г

7ј.

—

79.'-

—

79.2

—

77.9

—

73.8

—

77.1

—

78.1

—

81.1

' —

77.1

—

Д933 „

—

86.9

—

96. о

1о1е

—

1016

—

1026

—

99. ј

—

1031

—

1056

—

1 јз 9

—

11)1.1

—

Лросеч. цене хлеб. брашна

1929 „

273

—

273

— .

2Тб

Г70

—

271

—

271

—

271

—

273

—

272

—

Дец.

1932 „

232

—

2 5

—

22 ј

—

УЈЈ

—

22ј

—

—.

2Ј4

—

2ч1б

—

247

—

2о0

—

Дед.

1933 „

26 Ј

—

288

—

Јоб

—

Гбј

—

>8 ј

—

>8.

—

323

—

323

—

32 ј

—

29'У

--••

^ан.

1 _

Дене изражече у процент)

1929 „

—

100

—

100

—

1и1

—

10 ј

—

100

—

100

—

10 Ј

100

—

100

—

100

—

1932 „

—

82.4

—

и -

—

ј З

—

86о

—

«7.1

—

90 .

—

84 6

• -—

» !> » )>

1933 „

—

105..

—

10 ј.

—

10о.

—

105.

—

1052

—

119^

—

1192

—

118 ј

—

109.9

—

Из података се види да је овогодишња јануарска цена достигла ону из 1929 године, која је онда била за произвођача већа око 80% од истих произвођачких цена у прошлој јесени. Онда је произвођач продавао жито по 160—180 динара, а јесенас по 80—120. д. Онда је трговац продавао пшеницу удецембру и јануару по 190, а ове зиме по 200 и више динара. Ове две године: 1929 и 1932/1933, не могу се упоређивати економски уопште, али житарска трговина је у пркос свему нашла баш у овој критичној години свој изванредно велики економски плус! Жито и брашно Од исконског времена људи се боре „за хлеб и око хлеба", и, сва људска и друштвена историја заснива се реално на борби за људску егзистенцију. То је један стварни појам општега схватања досадашњег друштвеног развитка и најтамнијих страна далеке прошлости човекове. Али када се тај појам узме и схвати буквално и вулгарно, он у извесним економски заинтересованим друштвеним редовима постаје одлучно сугестивно средство за подржавање и одржавање једног индивиуалног полудивљег расположења за богатим профитом по сваку цену. Незна се тада ко је између таквих гори: онај што се бори за богатство или онај што се бори за једно релативно лично обезбеђење. Оба, међутим, увек нападају на голу егзисхенцију свих оних грађана који раде за хлеб а једу само да би радили! Тако сада настоје трговци са брашном који су обично и млинари у исто време — да извојују за себе једну високу конјуктуру у области цена. Док је пшеница у јануару поскупљала, у сравњењу са ценама из 1929 год., за 1.1%, брашно је поскупљало за 9.9%, а на дан 10-11-1933 те су цене већ као 122.42 према 100 ондашњих! У години 1929 било је брашно — увек рачунајући са трима врстама напред реченог брашна за хлеб — скупље од пшенице за 44.6%, а у јануару ове године и 57.3%, да 10 фебруара достигне разлику од 75.7%.

Млинари и брашнарски трговци — у колико то нису баш увек једно и исто лице, односно једно и исто житарско-индустриско*трговачко предузеће — правили су разлику V брашнарским ценама, према тада важећим ценам жита, 1929 године 84; 1932 године 85; 1933 године 109; а 10-11-1933 год. 143 динара! Ове разлике повећаних мељавних и дистрибуционих цена код брашна, које иду од 25—59 динара по свакој стотини кгр., не могу се ни објаснити ни оправдати у времену најоштрије кризе и најкритичније привредне ситуације уопште. Овој се појави сигурно неби могло наћи данас примера ни у области производње колача, коју, ето, налазимо у области производње хлеба насушнога... Тако смо доживели у јануару ове године ову хлебну ситуацију: 100 кгр. пшенице, купљене јесенас од произвођача за 100, цењено је 200 дин.; 100 килограма брашна (просечно) 299 динара; 100 кгр. хлеба 400 динара. Два пута скупља трговчева од нроизвођачеве пшенице, три пута скупље брашно, а четири пута скупљи хлебац. Овакво је завршно стање хлебних цена када апстрахујемо јексик меру код хлеба, која је најмање 10%, и када не рачунамо са постојећим недозвољеним убацивањем у хлебац брашна бр. 6, које је знатно јевтиније и горе. Наш произвођач жита и наш најмногобројнији и најглавнији конзумент хлеба имају жалосну заједничку судбину: родило у жетви добро или рђаво, они увек јевтино продају а скупо плаћају хлебне продукте... Подела екстра добити Ако се рачуна да Београд дневно утроши 150.000 хлебова, а то није много с обзиром на стално слабљење остале исхране београд. становништва као целине, и нарочито с обзиром на овогодишње ширење и удубљавање беде од незапослености, онда ће полугодишња потрошња бити 20,933.700 килограма хлебног брашна. То јест: 150.000 хлебова по 769 грама брашна равно 115.350 гр. брашна дневно, а за 182 дана — од почетка године до нове жетве — 20,993.700 кгр.