Opštinske novine
Сгр. 98
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
ма, и требао је да их студира да би дошао до закључка због чега оне вреде или не. И ако је сваки град за себе нарочито проблем и ако .не постоје правила по који&а се град мора уредити по угледу на какав други град, ипак то још не значи да не треба познавати друге градове и начин њиховог уређења а још мање да не треба знати начин на који су ти градови дошли до овог уређења. Човека, који идејно посматра уређење Београда, љуте у главном две заблуде од стране наше комуналне администрације. На првом месту није истина да је добар урбанизам скуп; то је чиста заблуда која проистиче из једне друге јер се сматра да се урбанизам састоји у просецању широких булевара, у прављењу монументалних скупих тргова и у „лумповању" са општинским новцем на рачун естетике града. Друго, није истина *да је најјевтиније одржавати $1а1и8 ^ио. У тим пигањима споменули смо већ, човек сем тога што одлично познаје садање стање ствари и општинских финансија, мора водити рачуна и о будућности.*) Могуће да ће један сад занемарени кварт или улица Београда, доцније коштати много више будуће генерације, но што би их коштала отплата ануитета зајма који бе се сад закључио за те радове од којих би и ми и они имали несумњиве користи. То су врло очигледне ствари, које само неодлучним факторима изгледају опасне. Париз никад не би био оно што је данас у погледу чисте естетике (да не говоримо о станбеном питању и хигијени), да барон Осман, који је 17 године био његов префект и отац његовог уређења, није исправно схватио ову чињеницу. Данас су, несумњиво, привредне прилике врло тешке, али држимо да баш то значи да не треба седети скрштених руку а нарочитО да данас не треба правити грешке, које ће се теже опростити но икад. По новом Грађевинском закону, Београдска општина је дужна до јула 1934 године да изради своје уређајне основе. Како је то озбиљан посао, скопчан са одговорношћу пред будућим генерацијама, сматрамо да никад није било згодније ни значајније писати о њему но сад. Схвативши исправно свој задатак, Београдска општина је на првом месту приступила врло озбиљно, првом делу тога посла почела је прво да снима Београд. Посао који је почет 1904 године, па прекидан и за који је Београдска општина поднела велике материјалне издатке, биће завршен до краја ове године. На том се послу много ради, ради се *) Најзад да се мора имати један утврђен регулациони план за будућност који се не сме мењати може да нам послужи за доказ и та околност што њега имају сви знатнији европски градови на Западу.
стручно и са јаким пулсом. То је за пуну похвалу. Али је то само један део посла око доношења уређајних основа. Пре доношења уређајних основа на основу новог Грађевинског закона, има се свршити још један већи и обимнији посао а то је састав досије-а за пројекат Београда. Пре но што се отпочне ма какво пројектовање ма чега било, увек се испитају подаци на основу којих ће се пројектовати. Било да се ради о згради, мосту, путу, локомотиви, или ма чему другом, увек се испитују прво жеље шта се хоће, намена, техничке могућности и најзад финансијски ефекат. Увек се, дакле, пре почетка пројектовања мора створити мали досије са подацима и индикациЈама о будућем пројекту. Исто тако кад се пројектују уређајнп основи за један град мора се претходно направити досије о њему. Морају се прикупити подаци о терену, геологији, клими, хидрографији, становништву, економији, постојећем стању, саобраћају, демографији, статистици у опште, традицији итд. итд. То је врло велики посао без кога је немогуће ма шта почети око израде уређајних основа. Зато је уопште нејасно зашто се о том досијеу тако мало води рачуна у Београдског општини?! Начин израде уређајних основа има свој природан ток, који се састоји у три дела. Прво: прикупљање података за досије; друго: разматрање тих података из досијеа и треће: сама израда- пројектовање уређаЈних основа. Велика је заблуда и врло погрешно мишљење да се без досије-а може ма шта урадити, ослањајући се искључиво на лично познавање града од стране комисије која има за задатак да пројектује уређајне основе. На против комисија не само што је дужна да захтева да јој се прибави исцрпан досије о Београду, већ мора да захтева и да јој се да неки програм рада бар у главним линијама од стране општинског одбора, разуме се ослањујући све то на нов Грађевински закон. Потребног примера ради навешћемо како се ради један досије и шта све мора да садржи, а навешћемо и један конкретан пример за Лондон који ће потпуно оправдати нашу тезу. Досије на првом месту 1) Садржи податке о терену. О његовом географском положају, о геолошком саставу (пропраћено геолошким картама), о подацима заштитног терена за инфилтрирање падежа за пијаћу воду (код нас Макиш и Беле Воде), о могућности нових циглана на новим местима с обзиром на каквоћу земље. Затим о рибњацима, кречанама, јамама (Ташмајдан и сл.) О природним изворима обичне и минералне воде, о начину њиховог каптирања као и њиховим хемиским анализама и о евентуалном доводу аквадуктима те воде.