Opštinske novine

Стр. 110

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

кошави једва могу одолети и одрасли, а још много је опаснија, ако је истовремено и поледица! Приликом дуже кошаве увек нам изгледа да доноси мању или већу хладноћу, особито у хладнијим месецима. Међутим, при њој је температура обично прилично виша од просечне температуре одговарајућег месеца. Истина, и при кошави је температура веома ниска, ако почне дувати, у зимским данима, после ветра са североистока, севера или северозапада. Ако кошава дува и даље, температура постаје све виша и виша. Али, има и супротних случајева да при дугоме трајању кошаве температура бива све нижа и нижа, што се на пр. догодило од 14 до 20 јануара 1927, када је уједно постајала и све јача. Углавном, термичка одлика кошаве, да ли доноси хладноћу или релативну топлоту, зависи од тога где се налази област високог притиска, да ли на истоку и североистоку или на југоистоку. Као што се видело код годишњег тока температуре, у Београду се оштро издвајају четири годишња доба: једно хладно, друго топло, и два прелазна. Ипак је нормална зима у Београду прилично умерена. Просечна температура јој је 0.8", дакле близу ледне тачке. Према општем распореду атмосферског притиска у томе добу, када је источно од нас висок, западно, низак притисак, општи услови зиме су ветрови са истока и југоистока, и тишине. При умереној кошави је време прилично ведро, али, када добије јачину олује, облачност се и при њој знатно повећа, па је тада праћена, кадикад, и падањем атмосферских талога. МеНутим је стварна облачност у Београду зими велика, као што је напред поменуто, а то је поглавито последица западног и северозападног, влажног ветра. Зими се обично смењуј^ периоде дана са кошавом, т. ј. дана са ведрим, релативно благим, сувим временом, са данима северних ветрова, када настану велике студени, чешће праћене снегом, или са данима са ветром из западног квадранта, који се одликују великом влажношћу ваздуха, мутним временом, већином вишом температуром, и кишом, или са периодама тишина, када време задржи већином одлике ранијих дана. Снега има сваке године, али се снежни покривач дуже одржи само приликом оштрих зима. Наравно, у Београду су ретке зиме, као што је била 1929/30, када је било свега 6 дана са снегом и 3 дана са суснежицом, у целокупном износу од 26.4 мм висине. С друге стране, снег је зиме 1928/29 лежао на земљи 67 дана, од 5 јануара до 12 марта, а у току од 55 дана снежни покривач имао је стално дебљину од 20 до 45 см. То су, углавном, екстремни услови о снегу у Београду.

Оштре и суве зиме настају у свима случајевима када ветрови са северног квадранта, т. ј. североисточни, северни и северозападни, или тишине, имају много већу честину од нормалне. Такви услови настају када се сибирски максимум притиска прошири преко целе Северне Европе, а према југу се постепено смањује, те код нас дувају северни и североисточни ветар, познати „северац", као што је било недавних дана, од 20 до 25 јануара. Исто тако имаћемо оштру зиму ако се Исландска барометарска депресија прошири на југ преко Азорских Острва, а на североистоку преко Западне Сибирије, и ако се барометарски максимум од Мадејре распростре и преко Средње Европе. При таквим околностима, копно се хлади зрачењем при ведром небу и тишинама, а особито интензивно ако је пре тога пало много снега, који се још и даље одржава као снежни покривач. Хладноћа у тим зимама није пореклом са севера или истока, него је језгро студени у самој Средњој Европи. У Београду су биле особито оштре зиме 1890/91, у којој су сва три месеца имала за 4° до 6" нижу температуру од нормалне; 1892/93, када су изузетно хладни били децембар и јануар, затим 1928/29, када се великом студени одликовала позна зима, јануар и фебруар, која се наставила и у марту, и најпосле 1931/32, са истим условима као прошле. У таквим зимама се просечна месечна температура смањи, према нормалној, до 9.0°, те је децембар 1889 имао температуру од —3.3", јануар 1893 од —9.4", фебруар 1929 од —9.2", а март 1932 од 0.0". Најнижа забележена температура у тим зимама спусти се дубоко испод нуле, до —26.2" 10 јануара 1893. У свима оштрим зимама, атмосферски талози у Београду падају најчешће у облику снега, ређе као суснежица, а киша је веома ретка. Благе зиме настају када кошава добије знатно већу честину од нормалне, а благе и влажне зиме, када је подела атмосферских притисака таква да Средња Европа и околни крајеви дођу погпуно под утицај океанских ветрова, са западног квадранта. То је случај када је висок притисак у Југозападној и Јужној Европи, низак, изнад Атлантика и Северне Европе, или изнад Северозападне Европе. Ако су поменути барометарски максимум и депресија врло развијени, време ће ојужити и настаће нагло топљење снега. Такви су услови владали у Београду пре кратког времена. Од 30 јануара до 6 фебруара скоро стално је дувао ветар са југозападног квадранта, средња дневна температура постепено се повећавала, од 0.6° до 8.6°, а снежни покривач, са дебљином од 24 см, сав се отопио. Од њега су остала само мала парчад на заклоњеним местима. У Београду је блага, а сува зима била 1920/21, када је кошава дувала много чешће,