Opštinske novine

Стр. 152

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

По занимању су

болесници

овако

били

распоређени:

Заиимање:

број:

домаћице

157

21,5

ђаци и деца

109

14,9

занатлије

109

14,9

раденици

108

14,7

чиновници

11,1

студенти

6,9

земљорадници

5,7

трговци

3,4

служитељи

1,6

војници

0,6

остали

11,7

Највише је туберкулозе било

међу

дома-

ћицама, децом, радницима и занатлијама. По народности било је 85% Срба а 15% осталих народности. Помагање болесника материјално Болесницима су у току године поклањане

следеће ствари: топломера .17 пљуваоница џепних и собних . . 202 лекова 1.059 књига о туберкулози 348 лекарских уверења издато ... 51

Један од највећих својих успеха у социјалном раду диспансер је постигао оснивањем свога кураторијума, који је у својој првој години рада показао ванредно лепе резултате у погледу помагања туберкулозне сиротиње. Овај кураторијум под претседништвом г. д-р Чеде Михајловића, бившег Министра народног здравља сачињавају још и претставници хуманих друштава: г. Димитрије Стојановић, г-ђе Мара Хофмановић, Љубица Аранђеловић, Ружа Ђ. Јане, Савка П. Ђурић, г-ђа Алкалај и г-ђица Главинић и наши лекаои г-ђица д-р Јованка Маговчевић и г.г. д-р Миодраг Врачевић и д-р Милорад Урошевић. Захваљујући београдској Лиги противу туберкулозе, Друштву за сузбијање просјачења, Друштву за чување народног здравља, Колу српских сестара, Друштву „Српска Мајка", Колу хуманих госпођа железничара, јеврејском друштву „Добротвор", Удружењу ратних инвалида и Друштву за заштиту девојака, за први моменат осигурана је била стална помоћ ових друштава између 200 и 500.динара. Осим тога, г-ђе Савка П. Ђурић и Васе У. Јовановића, дале су сталну месечну помоћ од 100.— динара, а г-ђа Олга Краљевић и Дарннка Панић по 50.— динара. Сада у свога сталног помагача кураторијум убраја још и генералног директора Поштанске штедионице г. д-р Милорада Недељковића, који свакога месеца помаже ^раторијум са 300.— динара. Г. директор Централног хигијенског завода, ставио нам је на расположење сав канцелариски материјал и одобрио бесплатно штампање свих формулара и писама.

Затим смо се почели обраћати племенитим људима и друштвима за новчану помоћ, ради чега чланови нашега кураторијума нису жалили труда да се и лично обраћају богатијим људима. Тако смо од ових сталних прилагача имали за ову годину дана суму од 28.750.динара . Од поменутих друштава су нам у току године дали: 1) Лига против туберкулозе 7.000.— дин.; 2) Друштво за сузбијање просјачења 7.000.— динара; 3) Коло српских сестара 3.800.— динара; 4) Друштво за чување народног здравља 2.600.— динара; 5) Друштво „Српска Мајка" 1.650.— дин.; 6) Јеврејско друштво „Добротвор" 1.400.динара; 7) Удружење ратних инвалина 1.100.— д.; 8) Друштво за заштиту девојака 450.— д.; 9) Одбор хуманих госпођа железничара 450.— динара. Сем ове суме од 28.750.— динара, имали смо још многобројне добровољне прилоге од људи и установа којима смо се обраћали, у износу од 25.776.— динара ,тако да смо укупно добили за годину дана суму од 54.526.динара. Приватни људи и установе послали су нам 25.776.— динара. Од тих прилога напоменућемо следеће веће суме: По 2.000.— Ротари клуб, по 1.000.— Друштво „Добрлин", г-ђа и г, Здравко Ђурић, Обласни одбор Црвеног крста, а чиновници поште Бр. II, скупили су прилог од 1.130.динара. По 500.— дин.: г-ђа Јованка Крсмановић, Занатска комора, г-ђа Цинцар Марковић, г. Тома Милосављевић, адвокат, фирма „Бостон", Спорт клуб „Југославија", штампар г. Сладековић, унуци д-р Попс-Драгића, г-ђа Зорка Љубе Јовановића и још многи други. Од ове суме од 54.526.— динара ми смо утрошили на помагање сиротиње 48.727.50, а у каси имали смо на дан 1 јануара 1933 године 5.798.50 динара. Болеснике смо помагали храном и огревом. У извесном броју случајева куповали смо железничке карте болесницима који су путовали ради опорављања и лечења, а само у једном случају могли смо дати и помоћ у новцу. Женски хришћански покрет узео је на себе старање за две девојчице без родитеља (умрли од туберкулозе), издржавао их и хранио целе године и послао на море преко лета. Општина београдска је о Ускрсу и Божићу такође материјално помагала ове болеснике. Помоћ је издата свега 330 пута и то: 151 лице по једанпут, 46 лица по двапута, 15 лица по три пута, 8 лица по четири пута и 2 лица по пет пута. По занимању помагали смо: Домаћица и удова 45; радника 47; занатлија 56; служитеља 16; бивших трговаца 14;