Opštinske novine

Проф. А. Станојевић

Београд и питање Навршују се већ четири деценије, како се у Београду пише, говори, прижељкује и одлучује о подизању једне гасне фабрике, па ипак и поред свега тога Београд ни дандањи нема у својој средини ни ту фабрику ни индустрију коју такве фабрике у другом свету изазивају. Гасна фабрика у нашој престоници стално представља фатаморгану, која се, као и она у афричкој пустињи, у светлим тренуцима покаже на хоризонту, да је одмах затим, кад јој се путник приближи, намах и нестане, остављајући у путника или гледаоца нежељено разочарање. Да се један град, као што је Београд, није могао за толики период времена одлучити да у својој средини омогући и једно такво индустријско предузеће, ствар је заиста за озбиљно размишљање. И кад се питање последњих година већ било поново ставило на дневни ред, па добило и изглед дефинитивног решења, догађаји су показали да се опет пред нама налази случај фатаморгане: о гасној фабрици се већ више од године дана и не говори нити се она подиже! Концесија, коју је општински одбор изгласао и надлежни фактори одобрили, није ни .данас остварена, конпесионар, који је имао приступити подизању фабрике, наједном је стукнуо назад, није потписао уговор и ствар је опет одложена, отишла у недоглед. Људи, који мисле да оваква установа није за Београд, — а има и таквих — могу бити спокојни; људи, који знају вредност једног оваквог предузећа за један модеран град и осећају тај недостатак, осуђени су да још и даље чекају на срећан стицај прилика за остварење ове несумњиво корисне комуналне установе. И ко зна докле ће они чекати и кад ће се она остварити? А да би она била од врло великог значаја не само по економске интересе београдских грађана већ и по културу ове вароши, факат је, који ће, мислимо, тешко моћи бити оспорен... Историја идеје о подизању гасне фабрике у Београду показује ту значајну црт\, да у нас ни фактори, пресудни за искоришћавање једног тако значајног артикла у домаћој , и општој економији, као што је гас, нису били готово никад начисто ни с тим: да ли *је ова фабрика у истини потребна, као и шта ће она значити у животу наше престонице. Прихватање или одлагање питања стално је

о гасноЈ централи завискло од случаја, од људи у самој општинској управи, а та управа није увек била ни близу истих погледа на ову ствар. Могло би се рећи да је тек од 1927 питање узето у овбиљно проматрање и стављено тако на дневни ред да се о њему морала донети и дефинитивна одлука. А она је донесена тек августа, односно септембра 1929. Уз то није ни тада лако дошла. Да би до ње дошла, Београдска је општина последњих година консултовала у неколико махова разне стручњаке, наше и стране, слала своје часнике у наше и стране фабрике, приређивала званичне и полузваничне конференције, предавања итд. и поред свега тога опет не једном дононосила одлуке које су често толико исто удаљавале остварење намере о изградњи ове гасне фабрике, колико су је и прижељкивале. Према обавештењима, до којих смо могли доћи, последњи концесионар, коме је Београдска општина била вољна уступити право на овај посао. нашао је у последњем часу да услови, на које је његов, иначе нестручни пуномоћник, један београдски адвокат, пристао, не стоје у складу с евентуалним користима за предузеће. И зато је одустао од посла. Изгледа да је при том нарочито истакао своју бојазан од евентуалног нелојалног држања и конкуренције тадање општинске електричне фабрике; она се, уосталом сасвим природно, није исто као и сличне установе и на другим местима ни показивала много одушевљена за појаву предузећа ове врсте. Тако је рад на остварењу идеје о изградњи гасне фабрике застао баш онда кад се с разлогом очекивало да ће се већ једном приступити њеном дефинитивном извођењу. Идеја о подизању гасне фабрике у Београду везује се још од отварања овог питања за идеју о концесији, коју има доделшвати општина. Без сумње, ствар се према својој природи и приликама не би ни могла постављати на друкчији терен, нити друкчије изводити. Гас као артикал, намењен осветл>ењу, загревању и моторној енергији, дакле јавно.ј употреби становништва једне вароши. и мора бити не само под контролом односне општине већ и с њеним одобрењем, па евентуално и учешћем у користима, које се отуд могу очекивати. У том погледу, макакве услове иначе Београдска општина поставл>ала