Opštinske novine

1

Др. Роберт Флидер, опуномоћени Министар Чехословачке

Београд — Неколико утисака опуномоћеног Министра Чехословачке Републике Г. д-ра Роберта Флидера — Написано за часопис Београда „Београдске општинске новине" —

Овим чланком, који не пишем на позив уредништва, него из властите иницијативе, хоћу да испуним своју дужност према граду, у чијим сам зидовима проживео сада већ скоро три године, три године напорног рада, тренутака пријатних. Београд сам лично заволео. Када се .будем са њиме праштао, осетићу дубоку жалост. Ваљда због тога, што, када сам се шетао кроз овај лепи град, нисам видео само улице, зидове, куће, кровове а изнад свега тога равнодушно небо, него сам све ту себи оживљавао, према свему сам себи стварао одмах извесну осећајну везу. Тако, на пример, кад се прође поред ниских кућица старог Београда, улицама још неуређеним, по неравној калдрми, можда се може казати да те улице нису лепе. Али могуће је нешто друго. Човек може сам себи рећи, да ове улице, куће, калдрма морају да изгледају тако, зато што је град вековима страдао и био искоришћаван од туђих господара, који нису земљи ништа давали, већ је, напротив, само пустошили. Мора се при томе мислити на страдање народа, чија је престоница Београд, и мора се човек у исто време чудити што су људи, — који су били принуђени живети тако скромно, док су други градови на западу и у средини Европе цветали, — могли и имали снаге да толико учине за слободу свога града и своје земље! Требају ч се тада направити упоређења старог и новог града, и утврдити, како се за тако кратко време град развио и неоспорно усавршио. Овој групи других објективних посматрача припадам и ја већ зато, што сам одмах из почетка — како сам већ рекао нашао према Београду осећајну везу. Узрок је томе са једне стране у мом властитом личном осећању, а са друге стране, пак у.нарочитом нашем чехословачком односу према овоме граду националне слободе. Име југословенске престонице побуђује у сваком Чехословаку најживље успомене. О Београду је сваки од нас чуо још у свом детињству. Сваки од нас знао је по неку стару чешку или словачку песму, која је певала о Београду и његовим мукама за турског вре-

мена. и сваки од нас посматрао је нови Београд, т.ј. Београд нашега детињства садивљењем, чак извесном завишћу, као престоницу српског народа, који се тако херојски и одлучно ослободио туђе власти, док смо ми

Г, Д-р Роберт Флидер, опуномоћени министар Чехословачке на нашем Двору

тада још увек оили остали под туђим јармом и у туђим службама. Београд је тада за нас био симбол патњи словенског народа, али и ускрснућа, снаге и главне наде на будућност. И због тога се нико од нас није приближавао том граду без узбуђења.