Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 173

који регулишући утиче на обарање цена: тамо је јасна тенденција на нормирању кирија, и ако је оно још далеко од нормалне. Код станова са 2 собе кирије су у паду за 8%. Код станова са 3 собе 15%; са 4 собе 12.2%, а код станова са 5 соба са 23.6%. Тако видимо једно необично стање код кирија: што је већи здравији и конфорнији стан у питању, тим је већи пад његове кирије и обрнуто! Према једној процени о висини садашњих кирија у Београду, а односећој се на првоновембарске цене, и само на станове у новим зградама ,изграђеним у овој години, пад цена је остварен и у малим и у великим становима. Према тој публикацији у најновијим зградама просечне су цене биле за новембар ове год. 800, 1316, 1633, 2010 динара за станове са 1, 2, 3 и 4 собе. То јест, са појевтињавањем према новембарским ценама у прошлој години, за 17,3, 11,6, 17,5 17.5%, са општим просечним падом од 16.1%... Међутим, наше утврђене статистичке чињенице, изнете у табели, обухватају укупно 516 разних београдских станова и њихових грађевина. Затим, у Београду има после рата изиданих 5200 нових кућа са 17.000 станова, а 17.000 старих кућа са 32.000 станова. Додати треба, да се стално зида више великих но малих станова, —• оних који су намењени издавању, — па ће одмах бити разумљиво зашто смо ми утврдили чињенице које свако може контролисати у огласима по којима цене малих станова остају у последњој години дана непоколебане, док напротив, цене великих станова падају. Изоловани случај код стања које се јавља између нових и најновијих конфорних станова, може се објаснити смо специјалним чињеницама, које важе само за нове куће и њихове станове. Још више од ових побројаних негативна је чињеница, што Београд још и данас репрезентује у себи три разне грађевинско-станбене епохе! Нажалост, према напред реченим цифрама о броју старих и нових кућа, две раније епохе два пута су заступљеније са становима, а три пута са кућама. Сами центар београдског центра већ документује ову урбанистичку стару историју, а о периферији и да не говоримо. Затим колика тек мора да је хигијенска естетска разлика између станова у старим и станова у новим кућама? Због свега тога „конкуренције" у киријама може за сада бити само између станова у новим и станова у најновијим грађевинама, које имају врло мало станова са једном и две собе и чије стање кирија не може бити никакво мерило за оцену општег киријског стања код малих станова уопште. Размера цена Мали станови су најскупљи у Београду. Станови са једном собом плаћају се просечно

по 570 динара, док се станови са више соба плаћају — по свакој соби просечно 500, 480, 460, 405 динара. Што већи стан тим јевтинија соба. Тако је када се рачуна цена по броју соба, а још горе када се узме у обзир укупни број оделења и просторија. Квалитет соба у малим и великим становима, у три пута већем броју старих и толико пута мањем броју нових кућа, веома је различит. Кубатура, светлост, удобност, грејање, патоси и здравственост уопште, недају се ни упоређивати. Па ипак су цене код оних бољих квалитета и релативно и апсолутно јевтиније од цена оних најгорих. Рабатан патос, влажни зидови, тамне собице, конкуришу паркету, дуплим прозорима и измаланим собама! Прокоди се више плаћају од енглеског клозета, а нахерене шупице, које у многим малим становима замењују кујне, ругају се ценама трпезарија, веранди и тераса!... Размера цена изражена у процентима изгледа овако за станове са 1, 2, 3, 4, 5 соба: као 100, 91.4, 89.1, ,90.6, 81.1 од сто. Просечно сви већи и велики станови имају кирије као 79.6 према 100% код једнособних станова. Ова разлика је реална и већа када се пореде сва оделења и просторије у великим и најмањим становима. Разуме се да су и ови последњи примери узети на основици цена по. једној соби, јер су податци ,,о споредним" оделењима у великим становима веома непотпуни. Тако је код 20 станова са 100 соба укупно обелодањено само 3 кујне и 2 шпајза, а у 57 станова са 228 соба укупно, само 21 предсобље и 16 кујни! Код једнособних станова, напротив, оглашено је 88 кујни на 97 станова. То је зато што се овде извесно није имало више шта ни објављивати. Станови и улице Постоје многобројни објективни разлози због којих врло велики број кирајџија настојава да нађе стан у средини вароши, и да избегне удаљеније реоне. Први и главни разлог је зато у факту неприродне раширености Београда, због чега му је саобраћај скуп и недовољан. Та околност веома осетно економски погађа све кирајџије на периферији Београда. Школа, канцеларија, радионица, пијаца са животним намирницама, све је то вишеструка свакодневна потреба једног или више лица из сваке породице. Све је то скопчано са видљивим и невидљивим али осетним, изванредним материјалним издатцима, који нигде не улазе у калкил најамнине, плате, или зараде. Радити у Београду, у Маркарници, код Вапе или у ,,Прогресу", а становати на Вождовцу или код „Липова Лада", — значи никада не моћи искористити слободно време за физички одмор или у лично усавршавање. Обично је да се због тога радник, чиновник и службеник изјутра и уподне слабије храни, а више на храну издаје.