Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 187

Са обе стране широке макадемизиране шосеје, дижу се у далекој перспективи грандизоне зграде са 5—6 спратова, где конкурише најчистији рококо са крајњим кубизмом. Приземље је заузето луксузним радњама, чији излози блистају усред драгоценог мрамора и никлованог метала. Одједном поглед наилази у простору између две огромне камене зграде на неку стару турску кућу, на коју су, ето, заборавили. Скромна и резигнирана она очекује неизбежно рушење, посматрајући кроз решетке својих мушарабија неумољиви ход цивилизације. Срце Београда је Калемегдан, вековна тврђава чије су зидине виделе Римљане, Хуне, Сармате, Остроготе, Србе и Турке. Цела крвава историја ове страже на граници Истока и Запада може се читатп на овим бедемима, који ружичасто блистају под зрацима залазећег сунца. Зупчасте зидине и редуте изгубиле су свој првобитни мргодасти изглед. Њихове славне ране ишчезавају под покровом бршљана. Са једног истакнутог бастиона, који је претворен у белведер, доминирам над местом где Сава утиче у Дунав, јединствена у својој врсти стратегијаска тачка са које пратим залазак црвеног сунца. С оне стране Саве, кроз густ дим реморкера, протеже се у недоглед сремска равница. Међу нагибима Дунава виде се лепа зелена острва. Где ћемо вечерати? Свакако да Београду не недостају ресторације. Њихове осветљене терасе режу помрчину, а пуни чежње звуци циганских оркестара забављају госте. Одлазимо на Авалу, где у сјајној усамљености почива Незнани Јунак. Подижемо се серпентинама на сами врх. Под нама се шири нејасна панорама. Одједном цео Београд појављује се у мору светлости. Чудеса електрике. Милиони сијалица чаробно осветљавају предео. Град шири своје руке као ватрена неман из апокалипсе... То је напредак који сваким даном гута стару прошлост. А, међутим, из мрака, чује се песма сељака, који младим и свежим гласом пева вечне мотиве своје расе према неизмењивој традицији. Контрасти...." У исто време дописник великог париског листа Ј1'Ентрансижан, П. Дефонтен, пише о Београду: „У централној Европи истичу се два важна центра која стално напредују: то су Праг у Чехословачкој и Београд у Југославији. Од 1910 до 1930 године, поред ратних незгода Београд је од 70.000 становника попео се на око 300.000. Ова цифра прелази америчка рекордна повећања становништва!

Београд, од свих европских градова, највише се модернизује. Цела варош показује велику грађевинску делатност. Већина улица су раскопане, свугде се нивелишу улице и поставља се нова модерна калдрма. Сваким даном се завршавају лепе грађевине: банке, хотели министарства. Двор Њ. В. Краља на Дедињу У Београду странац осећа велику^ метаморфозу, један анахронизам и пријатан контраст. Једна лено асвалтирана улица завршава се турском калдрмом. До лепих вишеспратних грађевина видећете мале неугледне оријенталске куће и механе, где се продају алва и ратлук.

Главни Генералштаб

У Београду се виђају разни типови Југославије у својим живописним народним ношњама. Лепота вароши више се огледа у њеним становницима него ли у грађевинама. Али постоји једна интересантна грађевина, град на Калемегдану који доминира дивну панораму Саве и Дунава. Београд оставља утисак једне младе престонице, одважне, свесне своје