Opštinske novine

Стр. 21 §

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

да дође сада због прилика у каквим се данас налазимо. Само, Господине Претседниче, ја имам пуну веру да ће се трошаринска тарифа тако уредити и изградити да она буде сношљива по трговину, занатство и индустрију у Београду. Ја Вас, Господине Претседниче, молим да о томе водите рачуна и да по изгласавању буџета уз сарадњу привредних комора, израдите такву трошаринску тарифу, која ће донети исти приход општини београдској по предвиђеном буџету, а да буде тако правична да трговина, занатство и индустрија не буду погођени. То је врло важна ствар, јер Београд треба да буде прави центар трговине и занатства. Г. Драгослав Стојадиновић — саслушан је такође са пуном пажњом и једнодушним одобравањем. У своме говору истакао је: Ми смо у буџетској дискусији раније а и сада наглашавали да смо неколико великих, крупних потеза у финансирању Општине београдске извели. Извели смо, господо, питање трошарине. Ви се врло добро сећате да је ранија Управа општинска укинула трошарину, која је била срасла са психологијом Београда, која је давала велике приходе Општини београдској. Али ми смо нашли да треба трошарину вратити и мислим да смо наишли на опште одобравање. Ми знамо да је социјални положај Београдских грађана такав да Београђани долазе у ред малог, ситног човека. Београд је по својој социјалној структури варош малог грађанина, чиновника, а не варош велике, тешке индустрије. И када је то варош таквих грађана, онда смо ми дужни да водимо о тим грађанима више рачуна и да доведемо буџет у правилан однос са платежном моћи наших грађана. (Узвици: „Тако је."). У томе правцу ја верујем да ће Општински суд водити рачуна о нашим жељама. У томе правцу Суд се изјаснио и ја мислим да ће он то и извршити. Ја сам и у буџетској дискусији у Буџетском одбору, нагласио неколико пута, потребу ревизије нашега Статута. Када се говори о ревизији нашега Статута, не мисли се да се чиновнички положај доведе у критично стање, да се чиновници због те ревизије избаце из општинске службе. Нама, господо, није стало до тога да се чиновници бацају на улицу, нити ми то хоћемб да радимо. Ми када говоримо о ревизији Статута, мислимо н^дреорганизацију општинске службе. Реорг^вд-^цијом општинске службе и паметним р^^а^и можемо да постигнемо велике ушбуџету. -зџ^МШЉао ^цштинска управа учинила је МШг^уМз§даВДу в ^цијалног старања. МиВШМс Д^^К^^ПЧгдацЈ^ти .ако подвучем рад ШШ,Њ тгМЧ% е \ е №Ш г - г - Крстића и ад*сРР^тУ 0 р»бд® а ® ц у показали ^ 33 то т Р е *0Ј ба одати пуно признање и хвалу, са жељом да у том правцу наставе са још већом активношћу. Ми имамо пред собом цифру од 362 милиона динара. Она би могла у многоме да се смањи, ако би Држава са своје стране учинила оно што треба да учини! Ако неће баш директно, онда је право да нам бар врати оне старе дугове. Кад би то Држава учинила у потпуној мери, онда Општински буџет не би био оволики колики је данас, него много мањи. Београђани би били задовољни, а ми бисмо могли са осмехом да гласамо за буџет и да примимо разне предлоге. Ја мислим да ми слободно, као што смо постављени као претставници нове идеологије, треба да гласамо за овај буџет и на тај начин дамо поверење и Општинском суду и нама самима. (Аплауз и узвици: Живео!) Алберт Фирт истиче све тешкоће, привредне и финансијске, под коЈима је рађен овај буџет. Беспослица какву Београд не памти, а трговина, занатство и индустрија готово мртви! У таквим приликама Општинска управа са Буџетским одбором мучила се дуго око склопа новог буџета. У њега се морало унети све оно што је или неминовно потребно за живот општине, или оно што се мора дати ван добре воље Општине и њених функционера. Пошто је истакао опасност од штета, које могу настати и од претераних штедњи, г. Фирт пружио је неколико врло занимљивих статистичких упоређења, које доносимо као орган Београда у опширнијем изводу. Данас се излази пред Београд са буџетом од 362,000.000.— динара. Готово сви говорници рекоше да је та цифра и сувише велика. Ако упоредимо ову цифру са цифрама ранијих наших буџета видећемо ово: ми смо имали буџет у 1929 години у суми од динара 331,000.000.—; имали смо буџет 1930 године у суми од 371,000.000.— динара; имали смо буџет 1931 године у суми од 380,000.000.динара; и имали смо буџет 1932 године у суми од 340,000.000.— динара. Ако овим цифрама додамо и зајмове које су тадашње општине закључивале, ако тим цифрама додамо и радове који су рађени на кредит, видећемо да је буџет ове године знатно мањи. У 1930 години, сем буџета који је игносио 371,000.000.— динара, рађени су послови на кредит у суми од 8,500.000.— динара. Поред тога, имали смо швајцарски зајам у суми од 252,000.000.— динара за исплату старих дугова. 1931 године, поред буџета од динара 371,000.000.—, имали смо зајмове у суми од 56,000.000.— динара и радове на кредит од 80,000.000.— динара. У 1931 години имали смо зајмове у суми од 84,000.000.— динара и радове на кредит у суми од 14,000.000.— динара. Све су ово краткорочни зајмови и све су ово радови на краткорочни кредит.