Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 219

А када данас излазимо пред Београд са буџетом од 362,000.000.— динара, излазимо са чистих 362,000.000.— динара, без зајмова, али са огромним ануитетима, са огромним плаћањима тих краткорочних зајмова, који су ранијих година закључени. Ануитети су плаћани и тих година. 1930 године на има ануитета платила је Општина београдска 53,000.000.— динара; 1931 године платила је 91,000.000. — динара, а 1932 године платила је 97,000.000.— динара. Ми ове године излазимо са буџетом од 362,000.000.— дпнара, од кога имамо да платимо за ануитете суму од 183,000.000.— динара! Откуда оволико велики буџети? Један од предговорника рекао нам је мало пре да је атар Општине београдске и сувише велики. Нека је и мени дозвољено да кажем, да је тај атар Општине београдске у многоме крив што наши буџети не могу бити мањи. Јер, господо, Београд је до пре четири године имао укупно 3,300 хектара. Београд данас има 6,900 хектара. Пре четири године ми смо у Београду имали укупно 530 улица. Проширењем атара Општине београдске тај број се повећао са 342 нове улице, тако да ми данас у Београду имамо 870 улица. Из извештаја Техничке дирекције види се да у Београду има 1.717.000 квад. метара калдрмисаног Београда, а да исто толико у Београду још има и некалдрмисаног Београда. Само за калдрмисање тога некалдрмисаног Београда, Општини београдској било би потребно још око 400.000.000.— динара. Ако погледамо у радове Техничке дирекције, наћићемо да у Београду вбдоводна мрежа на нашим улицама износи 294 километара. Видећете да је у 1928 години водоводна мрежа износила 193 километара, у 1929 години 206 километара, у 1930 години 242 километара, 1931 години 279 километара, а у 1932 години водоводна мрежа износи 294 и по километара. И поред тога, далеко смо још од тога, господо, да цео Београд буде снабдевен водом. Ми смо прошле године добили инсталације на Белим Водама. Општина је била принуђена да изврши нову инсталацију машина, Општина је ту морала да да преко 5,000.000.— динара и данас имамо машине. Машине су ту, потребна нам је вода. Зато је у овоме буџету унета једна сума од 1,500.000.— динара за копање нових бунара. Само што је ова сума и сувише мала да подмири потребу овога великог Београда. Ако ми у току ове наступајуће године не будемо ископали минимум 18 нових бунара, Београд ће поново остати без воде. Колико је наш Београд велики најбољи вам је доказ осветљење Београда. Електрична мрежа улицама београдским износи данас 624 хиљаде метара. За одржавање само таквог Београда треба огромних сума, и ту се не може говорити о сувише великом буџету од 362 милиона дин., од кога једна половина

има да оде у отплату дуга. Тај дуг долази баш од изграђивања тога Београда. Београд има 62 и по километара трамвајске мреже, и за одржавање те пруге треба огромна сума. Ми морамо овде јасно и гласно да кажемо: пруге имамо, али више трамвајских кола немамо. У овом буџету није предвиђено ни пет кршених пара за набавку нових кола. Али можемо овде нарочито да подвучемо, да је на тих 80 — опростите за један вулгаран израз — крнтија од кола превезено у 1932 год. 61,406,000 путника. Београд је сувише велики, и ми морамо те трамвајске пруге изградити; морамо кола набавити да с тим колима периферија, сиромашни Београд може доћи на посао. Београд је сиротињска варош, сиромашна и чиновничка варош. Та сиромашна и чинонвичка варош изградила је центар Београда. 400 улица данас још има у Београду, 1,700.000 м 2 има још простора у Београду где се гаца по блату до колена. Центар мора данас помоћи ту периферију да се изгради. (Одобравање) Ми смо вратили трошарину. Ја верујем да нема ни једног Београђанина који није осудио укидање трошарине (Чује се: Тако је) Да трошарина није укинута, Београд би био изграђенији, Београд би био чистији и здравији. Ми смо укинули трошарину. Са тога места, тадашњи претседник општине нам је рекао, да је пресекао Гордијев чвор. Укидање трошарине и пресецање тога Гордијевог чвора имало је за последицу закључење једног унутрашњег зајма од 125 милиона динара, за који ми данас овде морамо да унесемо у буџет ануитете и да га плаћамо. Да трошарина тада није укинута, данас тај ануитет не би морао да се уноси у буџет. Ми смо уводећи поново трошарину, констаговали овде да је увођење трошарине један неправедан намет. Трошарина поглавито погађа најсиромашније грађане. Али смо казали да ћемо извршити ревизију, праведну ревизију трошарине, а једновремено подврћи ревизији и Таксену тарифу, тако да и они имућнији грађани учествују подједнако у давању својој комуни, својој заједници, својој општини. Београдска општина има у свима својим буџетима један тежак намет. Само на кирије, које плаћамо за квартове, судове и остале законом предвиђене установе, у нашем буџету је предвиђено близу 20 милиона динара. Мораћемо се позабавити питањем да те кирије на неки начин скинемо, или ако се законским путем може ослободити Београд, може ослободити престоница тих намета. Ако већ држава не помаже изграђивање Београда; ако наша Краљевина неће да пође трагом изградње Пеште, ако неће да прими Барошев систем; ако неће држава да прихвати изграђивање престонице онако као што је предвиђено у Чешкој са изградњом Прага; а оно бар да нам буду скинути намети, који су нам одозго наметнути. Ако то не буде, он-