Opštinske novine

Стр. 220

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

да се морамо позабавити овде питањем, да у овој мртвој сезони, у овој привредној кризи Општина приступи изграђивању својих зграда, сво.јих домова, било то дугорочним зајмовима, било радом на кредит. Ми ћемо се морати позабавити у овој соби упослењем беспослених Београђана, јер беспослица је у Београду велика (Једнодушно одобравање). Инж. г. Милић Сокић, у своме дугом говору критикује буџет. Подвлачи да је одборницима пројекат буџета требало раније дати на студију. У много чему не слаже се са предговорницима. Тражи да се критички а не са похвалама расправља о комуналној политици Београдске општине, јер се само критиком иде ка напретку. Замера што је буџет прихода заснован за изменама таксене тарифе, која још није спроведена ни кроз одбор, а камо ли одобрена од надзорних власти. Г. Сокић највише се задржава на питањима муниципализације и деполитизације општинских привредних предузећа. У томе гледа здрав темељ за просперитет Београдске општине и вели, између осталог, и ово: Размишљајући о свему томе, ја сам дошао до закључка, да ми сви једанпут треба да настанемо да се Општина београдска, да се њене главне привредне институције, у првом реду, у интересу саме Општине, и ео ипсо, у интересу њених грађана, да се те установе деполитизирају... Јер, господо одборници, имате велике индустријалце, који су чланови ове или оне партије, који су чак активни чланови дотичног режима, који су и у кабинету, па никад ги људи неће своја партијска расположења применити у својим привредним институцијама. У томе низу мисли, господо, ја вас молим да размислите о овоме. Ово је, господо, последњи час када треба извршити деполитизацију општинских привредних предузећа. Како? То је старо, господо, питање, о томе се питању расправљало и оно чак има и своје конкретне форме. Ја бих вас, господо, молио да о томе размислите и да видите, господо, шта би значило када би ми, на пример, имали једног управника Бору Поповића за Електричну централу са једним одбором управним и надзорним, када би имали комерциализацију водовода, када би имали комерциализацију кланице на истим основима на којима је она код привредних предузећа организована, ја сам, господо одборници, убеђен да би Београдска општина финансиски била једно од најздравијих тела. Јер таква једна централа има да каже: ја имам грађанима да дајем најјефтинију електричну енергију. Када будем давала најјефтинију енергију, ја сам самим тим поставила здраве основе индустријског, трговинског, привредног живота у Престоници. Јер, господо, ви знате код свих питања о електри-

фикацији да је се увек наговештавало, да је електрификација база једне здраве привредне политике. Господо, у центру где је електрична енергија јефтина, ту цвета индустрија, а из места где је електрична енергија скупа, бежи индустрија. И, гоподо, само таквим једним стањем, с'амо таквим преуређењем, ми можемо очекивати од електричне централе у првом случају, од управе водовода у другом случају, и од кланице у трећем случају, ет-цетера да ове установе најидеалније одговоре својим прив^_дним задаћама. Ако те привредне институције буду на чисто комерцијалној бази, убеђен сам да ће то бити пут који води просперитету града. То је пут који са сигурношћу води добру његових грађана." У другом делу говора г. инж. Сокић излаже неопходну потребу ревизије статута, који је Општину организовао потпуно бирократски и чини конкретне предлоге: како да се Општина организује на радним основама, да би одговорила својој дужности као социјална установа. На крају говорник излаже да он стиче уверење да је нездрава комунална политика Београдске општине. У вези тих мисли конкретно излаже начин бољег решења ануитетних терета, који притискују буџет и интерпретира разлоге бив. лабуристичког министра финансија г. Сноудена, из једне његове расправе о одлагању плаћања. Главно је поштено платити све што се дугује, али да се тиме не удави дужник, већ да му се да ваздуха и могућности да према своме фактичком стању плаћа онолико колико може и да на тај начин поступно плати све што дугује. После тога, говорник излаже да ће према јасном познавању комуналних проблема и најдубљем своме убеђењу, одговорити својој дужности, само ако гласа у начелу противу оваквог буџета, јер се с њиме не слаже. Г. Воја Симић. — Господо одборници, пре но што бих почео говорити о буџету у начелу, ја морам да учиним једну изјаву. Пребацује се стално овоме одбору и овој Општинској управи како су дошли без воље београдских грађана. Као пандан томе, ја чиним једну изјаву, да су Одбор општински и ова Општинска управа, оба форума, произашла из једне Владе, која је прошле године добила поверење од народа на основи Устава, а преко те владе и тога парламента ми уживамо поверење Београдских грађана, који су 75% изашли на биралиште и гласали за данашњу владу, на чији смо предлог Указом дошли овде, да водимо послове у Општини бео* градској. Буџет који нам подноси Општински суд несумњиво је велики. Буџет није само изражен у суми од 362 милиона динара. Он је из«