Opštinske novine

Стр. 222

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

4 сле шаљемо у санаторијум, да купујемо крстаче и дајемо бесплатне сандуке. (Одобравање и аплауз). Г. Драгољуб Милошевић — у своме начелном говору подвлачи: Господо, већ два месеца како се води дебата буџетска у овом Општинском дому и морам да кажем, да можда ни једна досадашња Општинска управа није пробавила толико времена око буџета као ова. Да се не би казало: видиш, почеше буџет вечерас у шест, а завршише га у 12 и изгласаше. Не, ми више од два месеца претресамо буџет. Због чега? Због тога што, можда, ни једна Општинска управа и Одбор нису били у тежој финансијској ситуацији стварања буџета него овај Суд и Одбор. Пошто је он био свестан одговорности коју прима да оптерети новим теретима своје грађане, његова је била дужност да посвети сву пажњу да што мање оптеретимо наше драге Београђане. Ја бих овде с правом умолио Суд, да скрене пажњу Краљевској влади, да нам бар нешто у току ове велике кризе додели од свога дуга. Ја бих молио г. Претседника и Суд да буду љубазни и прибележе: кад се укаже ма једно слободно место у Општини београдској, имамо право да тражимо да се првенствено постави БеограђанИн. И сви радови које би Општина београдска извађала, да се првенствено повере Београђанима. Ја, као члан Школског одбора за град Београд, морам отворено да признам, да сам од како сам одборник врло често био у том Школском одбору, али немам обичај да хвалим и да.јем славу, али ово је први човек Милутин Петровић — Претседник Школског одбора, где му ја, у име Школског одбора, овде на седници Општинског одбора, могу да изјавим благодарност на савесном старању о Основним школама, (Одобравање и аплауз одбора). Г. Никола Николић. — Ми смо стављени пред један свршен чин, не нашом вољом, нити вољом оних који то предлажу, него околностима у којима се налазимо и наша* Општина и ми сви. Кад морамо платити раније општинске дугове и кад Општина мора живети, морамо јој дати буџет. Једино би хтео да умолим Општински суд да се не заклања за овај буџет кад буде изгласан, па да каже: хоћу да располажем буџетом како хоћу, хоћу да искористим своје право, него да буде и даље с нама у сарадњи и да прими сваку нашу паметну претставку, простудира је, па да се уштеди све што се може уштедети или употреби на какву кориснију ствар. Ја молим Суд да ово прими к знању и да не сматра буџет као свршену ствар и као своје право, него да заједнички радимо.

Г. Миливој Живковић. — У почетку свога говора објашњава, као члан Буџетског одбора, да је буџет велики зато, што су га оптеретили ануитети ранијих зајмова. Затим прелази на питање београдске периферије, и вели: — Мени је мило да могу да констатујем да је данашња управа повела рачуна и о периферији. Према експозеу самога Суда види се да Суд има намеру да се посвети побољшању прилика на периферији. Ја сам хтео да замолим Суд, да у овој години одложи колико је год могуће за идућу годину ануитет по зајму код наших завода, па да се олашка буџет, или да се тај новац употреби на изградњу периферије. Завршава изјавом поверења Суду, с тим да ће гласати за буџет. Овим последњим говором завршена је дискусија о буџету у начелу, и претседник г. Милутин Петровић ставио је предлог буџета на гласање. За предлог гласало је 23 одборника, против један, а било је отсутно 9 одборника. У 1 час поноћи Претседник г. Петровић изјавио је: — Објављујем да је предлог Буџета у начелу усвојен и са овим закључујем вечерашњу седницу. ДИСКУСИЈА У ПОЈЕДИНОСТИМА И ако се прошле ноћи радило до дубоко у ноћ, и ако је био празник, недеља, ипак је општински одбор наставио напорно буџетску дискусију све док те идуће ноћи, око пола три сата, није примио буџет за 1933 год. и у поједииостима. Пре него што се прешло на дискусију по парти. јама буџета, претседник г. Милутин Петровић дао је свој одговор на приговоре учињене од стране сдборника у току начелне дискусије. Измећу остадог, претседник г. Петровић рекао је: — Пре него приступимо дискусији у поједшостима о Предлогу буџетаза1933 годину, нека ми је допуштено да се осврнем на говоре одржане на јучерашњој седници општинског Одбора и одговорим на извесна питања, која су у току тих говора покренута и постављена. С друге стране, нека ми ,је у исто време допуштено да констатујем и извесне чињенице о којима је у току начелне дебате било речи или о којима је говорено у току дискусије, која је вођена у Буџетском одбору. Суд се слаже са говорницима да је Предлог буџета велики, ако се узме у обзир само данашње привредно-финансијско стање београдског становништва. Међутим, ако се узму у обзир потребе појединих крајева вароши, који траже водовод, канализацију, калдрму, трамвај, осветљење и остало, снда овај Предлог не само да није велики већ је и сувише мали, јер се из кредита који су у њему предвиђени ни издалека не могу подмирити потребе које су грађани на дневни ред ставили. У осталом, овај Предлог -буџета, ако је од прошлогодишњег буџета за двадесетак милиона динара формално већи, он је у ствари у сваком случају мањи од буџета за 1931 годину, и то за 21,000.000.— динара. Посматрајући, пак, овај Предлог буџета са гледишта прихода, који су у њему предвиђени, Суд сматра да Предлог не представља такав велики терет за грађанство. Као штр је у експозеу Суда наведе-