Opštinske novine

Стр. 226

О П Ш Т И Н СКЕ НОВИНЕ

Исто гако било је дуге дискусије и око ново основаме станице за борбу против рака. Г. Гаврилс-вић тражио је да се и та позиција укине, пошто је недовољиа за цељ, »ојој је намењена. Свој захтев мотивисао је: __ Исто тако у овоме прсдлогу буџета видимо једву суму за завод за лечење рака. Рак, господо, студирају научници целог света да би пронашли лек противу те болести. Ето и сам г. Д-р Шаховић н.е може да потврди да је пронађен лек противу рака. Пронађен је истина радиум за зрачење рака, од кога један грам кошта милионе динара, а ми смо, међутим, за ту цељ предвидели свега на плату једног лекара 26.000 динара и на плату једне дактилографкиње 24.000 динара! И сада тај лекар, без икаквих сретстава других, не знам шта би он имао да ради. а шта тек та његова дактилографкиња?! Ако општина Београдска има могућности да набави потребна средства, да набави потребне апарате, да купи радијум ит.д. нема те суме коју ми нећемо одобрити за једну овако велику акцију. Али гомилати само особље и претрпавати буџет оамо са персоналним издаци^а, а одузимати онима којима је најпотребније, ја за то нећу и не могу гласати. Г. др. Шаховић објаснио је да и овако у минијатури, ипак ова акциЈа, као зачетак једног новог санитетског стремљењГз. има свој п'ун значај. Узођење овог отсека за борбу против рака усвојено је и одобрено од Одбора апсолутном већином гласова. Нарочито оштро критиковао је рад Санигега г. Алберт Фирт, гражећи најстрожију реорганизацију истог, као и једно анкетно испитивање његовог рада. Предлаже и редукцију односно пречишћавање особља његовог. Истиче да Је персо«ал«и буџет овог оделења већи од 1932 год. за 885.000 дин. Замера што се смањила позиција за чишћење вароши и подвлачи значај превентивне акције, којој није обраћена довољна пажња у нашем санитету. Г. Момир Митровић у своме говору тражио је такође да се укине Психотехнички завод, истакао да општина има "прекомерно велики број лекара а протествује што је ветеринарска служба издвојена из санитета. ■ Ради илустрације, г. Митровић износи случај где општински хирурзи наплаћују неку таксу од 100 дин. и за. н.ајхитнију « најмању брзу помоћ грађанима, а половина од те суме иде њима као награда, поред њихове редовне плате. Г. Митровић парочито се задржао на питању уређења кланице и начииа прегледа меса. На захтев инж. г. Сокића и Драг. Стодадиновића остављена је самосталност Пожарној команди као засебном отсеку, а према прописима Статута О.Г.Б. После пријема расхода санитетског одељења, прешло се на расходе Привредао-финансијске дирекције. Г. Живко Живковић говори о кланици. Налази да је тамо много осс*бља. Против је предлога да Општина сама справља и продаје лед. Г. Павле Кара-Радовановић тражи да се у интересима иравилне службе споје отсеци — отсек општинских добара и отсек за екшропријацију и апроприфацију. Тиме би се онемотућило да општина доцније купује своја рођења имања, као што се то већ дотодило. Наводи примере. Г. Сима Сасо ставља примедбе техничкој страни буџета. Подвлачи неприродност спајања особља државне месне контроле са отсеком општинске контроле. Суд је одговорио г. Сасу да ће контролни инспектори бити директно подређени потпретседнику г. Крстићу, као надлежном члану Суда. Г. Стојадин Анђелковић ставио је низ примедаба о појединим личним ■издацима ове дирекције, а г. Алберт Фирт тражио је укидање одељака на Чукарици и Бањици. Г.г. Јован Павићевић и Јован Викторовић бранили су егзистенцију ових одељака, али

су они већином гласова укинути као н.епотребнн. Чиновници ових укинутих отсека биће пребачени на рад у које друго одељење О.Г.Б. После краће препирке око орган.изаци;е кланичне службе и њеног превођења под финансијск\' дирекцију, буџет расхода Привредно-финансијск«дирекције нримљен је једногласно. На буџету расхода Техничке дирекцнје била је исто тако врло жива дискусија. Г. Стојадин Анђелковић жали што су данашње тешке економске прилике диктовале брисање сума за инвестИционе радове. Г. Радојко Гавриловић пледира потребу подизања пијаце на Хаџи-Поповцу, на шта му је претседник г. Петровић одговорио да је он ту ствар већ узео у студију. . Чека се само да се уреди питање имања око „Пионира". Г. Живко Костантиновић подвукао је значај Палилулске пијаце, као једне од најстаријих. Тражио да јој се обрати што већа пажња. Г. Воја СимиЛ, као члан Техничке секције, изложио је своја запажања о раду Техничке ,дирекције за чије је материјалне издатке предвиђено 53,000.000 дин. Скреће пажњу да стручно особље инжињери — Техничке дирекције воде мало више пажње о материјалним интересима Општине, и овај захтев илуструје примерима рђаво израђене калдрме и неоправданих вишкова у рачунима предузимача. Г. Воја Доганџић образлаже потребу увођења једног Цензорног одбора за све техничке продекте О. Г. Београда, који су често прелазили у сувишан луксуз. И буџет расхода Техничке дирекције примљен је једногласно. Буџет Дирекције трамваја и осветљења примљен је једногласно без дискусије. Интересантно је и похвално да је ово већ трећа година како се буџет ове дирекције прима без дискусије — једногласно. Примљен је и предлот буџета општинских обавеза и дутова, као и буџет иензија, обавеза по специјалним законима и непредвиђених расхода за 1933 год. Пошто је, на крају, Општински одбор у целости и једнргласно примио предложени буџет прихода, прешло се на дискусију финансијских овлашћењл, где је, после дуже и непрекидно живе дискусије, извршено неколико споразумних стилистичких допуна. Тако су значајни чланови 22 и 23 овако стилизовани и примљени: „Овлашћује се Суд да може по претходној сагласности са општинским одбором закључити зајам у циљу конверзије зајмова Оиштине града Београда. Тако исто оелашћује се Суд да може по претходној сатлаоности са општинским одбором закључити један хипотекаран зајам у износу од 6,500.000 динара за подизање општиноке бол^нице и дечијег прихзатилишта." Чл. 23 гласио би овако: „Овлашћује се Суд да у сагласносчи са оиштинским одбором може у 1933 год. закључивати зајмове за .радове за набавке материјала за проширење водовода и канализације и друге радове, с тим да потребне суме за исплату одговарајућих ануитета унесе у буџет за 1934 годину." ' Најзад, у два сата по поноћи стављен је буџет на дефинитивно поименично гласање. Претседник г. Петровић саопштава: Протлашавам да је буџет за 1933 год., који износи: расходи 362,073.283. Приходи 362,413.782. Вишак прихода над расходима 340.499, са Финансиским овлашћењима, од стране Одбора примљени једноглаено. Седница је закључена у два и по часа по поноћи. * На конференцији одбора од 27 марта 1933 год., после апширног акспозеа Суда и вишечасовне дискусије, и расправе примљена је и нова таксена тарифа. „Беотрадске општинске новине" објавиће у својим службеним издањима и буџет са финансијским овлашћењима, >као и нову таксену тарифу, чим исти буду одобрени од надлежних надзорних власти.