Opštinske novine

11*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 225

фановић поднесе један усмен експозе, што је он и учинио. Г. др. Стефановић истакао је да је буџет те дирекције смањен према 1932 под. за 2,000.000 дин. и да је >он израђен потпуно реално. Г. др. Стефавовић подвукао је у свом експозеу: — Ми смо успели да у овај буџет унесемо читав низ социјалних установа за лечење београдских гра. ђана. Имате борбу противу социјалних болести, ство. рена је централа за борбу противу рака, што је, мора се признати, данас једно горуће питање Београда. Имате читав један проширен рад Цеитралног уреда за заштиту деце. Ако загледате у цифре видећете да само цифра на тај рад износи око 5,000.000 динара. То је једна велика сума. Ви ћете исто тако видети да је уведена једна нова позиција за завођење општинских бабица, што такође износи замашну еуму од 200.000 динара. Овом ће се установом омогућити нарочито београдским трудним женама и мајкама да дођу до што ефикаеније и стручније санитетске помоћи. Ми смо господо, и поред смањења буџета у суми од 2,000.000 динара, успели да. у наш буџет унесемо једну суму од 180.000 динара за доградњу породилишта које сматрамо за једну од највећих потреба. То ће бити уједно и прва установа ове врсте у Београду. И поред тога што су наше установе смештене у не може бити горим зградама, које треба, може бити, чак са хигијенске стране забранити, што би урадили ми сами лекари, ипак се рад у тим установама развијао и напредовао и ове године пренаша за скоро 40.000 посета, интервенција и других радњи него ранијих година, а нарочито него прошле године. Уједно је нарочито повећан рад дечијег диспанзера, рад кожне амбулат ге и рад хирурга и лекара специјалиста. Ово смањење буџета није сасвим реално за то што је Културни отсек изашао из наше Дирекције за социјално стар.ање. Ја немам моралне храбрости, ако могу тако да кажем, да захтевам да Културни отсек и даље остане, нарочито под оваквим условима, у дирекцији за социјално и културно старање. Г. Јован Викторовић одаје признање, да је доласко.м ове данашње општинске управе видно обележено старање за напредак Београда и у санитарном погледу. Говори о неминовној потреби даље реорганизације санитетске службе. Похважно истиче оонивање општинског антитуберкулазног диспан,сера. Тражи реорганизацију лекарске службе, као и потребу да се одељењу за чистоћу оетави административна самосталност и директна надлежност под Дирекцију санитета. Похваљује емисао суда за правилну акцију на заштити деце и матера. Истиче значај. и вредност Психотехничког завода. Д:р. Ксенофои Шаховић у једном стручно обрађеном говору иетакао је значај санитетске и социјалне политике е погледом на комуналну политику једног великог града. На крају свога говора г. дрШаховић подвукао је: „Ми знамо да социјалне и здравствене установе уопште играју врло важну улогу у животу грађаеа једне вароши и све жртве жоје Општинска управа подноси за једво тако правилну схваћену елужбу ,не треба да буду жаљене, јер су те жртве потребне ради правилног, ради хи•гијенског живота становника. Социјалне установе које потпомаже Београдска општина, нарочито — ја ее исто тако слажем са г. Викторовићем — социјалне установе које се старају о деци и о матери, те социјалне установе дужни смо да одржавамо што је могуће више у њиховим акцијама, јер смртност код деце, која је још увек висока, мора бити сузбијена што енергичније. Ми сви знамо да свако дете мора бити под сталном контролом, мора имати добру негу да би могло да се правилно развије, да би могло да одрасте и да заузме свој положај У друштву, да би служило друштву, односно држави. Ја са задовољством пратим напоре које СекЦија и дотични службеници чине и труде се да кредити, нарочито у тим установама које се предви-

ђају за помагање сироте деце, у питању колонија деце, у питању заштита матера, да се те позиције повећају. Ја сам сматрао, и данас сматрам, да у данашњим приликама једино таква акција н.есумњиво може донети добре користи. Гоеподо, несумњиво да не треба да се у једно правилно схваћеној комуналној политици зауставимо само на таквим устак.овама. Несумњиво је потребно проширити ту акцију што је могуће више, јер као што нам паметно каже бив. претседник Француске Владе г. Ерио, дугогодишњи претеадник Лионске општине, да је основна ствар у комуналној политици добро организовати санитетске и социјалне установе. То је 1један систем комуналне политике; о« нарочито у данашњим приликама треба да буде основа за правилно схваћено развијање једног народа. И г. Ерио имао је потпуно право. Према томе, ширити социјалне установе, помагати социјалне установе, разуме се под строгом контролом, то је једна здрава комунално-санитетска политика и ми сви имамо да тежимО' да те установе функционишу како треба, што је могуће боље, да би болеснику могле да послуже што је ^могуће више. Гоеподо, санитетека служба у ужем смислу, елужба консултације, елужба давања помоћи бојлеснику, н.есумњиво мора такође бити добро организована, како технички тако исто и хумано. Несумњиво је, да позиција, која постоји у овлашћењима, да Беоргадска општина закључи један зајам од неколимо милиона динара, заједно са прихватилиштем, од 6,5 милиона, јесте једна позиција, коју ја као лекар и одборник одушевљено прихваћам, јер поред онога павиљона, који ће се подићи из фонда поч. Николе Спасића, потребно је да и Београдска општвна има свој павиљон и своју болницу, где ће сместити велики број сиромашних болесника, нарочито са периферије Београда, који заиста не могу да плаћају болничке трошкове и који не могу, услед немања места у државним болницама, да се сместе. Таквим сиромашним болееницима треба иаћи места у општинској болници и у општинским склоништима. На тај начин ублажили би им бол колико је год могуће више. Ја ћу Вам, Господиие Претседниче, бити врло захвалан, заједно са целим одбором, ако будете могли да остварите тај зајам ;а да приступите изградњи то.га павиљона за општинеку болницу и тог прихватилишта за сироту децу, која лутају од н.емила до неДрага по улацама престонице. Тиме би вршили једву лепу и хуману дужност према својим ближњим и одговорили васоким и правилно схваћеним задацима градске санитетске службе. У даљем свом говору г. др. Шаховић пледира за Психотехнички завод а манифестује своју радост што је основан центар за борбу противу рака, макар и са овако незнатним материјалним сретствима. Озим је пружен доказ правилног скватања акције за сузбијање социјалних болести, међу које као једна од најтежих спада рак. Г. др. Коста Тодоровић тражи да се не брише позиција за плату једне од најбољих хемичарки у општини, што је једноглаево усвојено. Нарочвто је дуга и бурна била дискусија око Психотехничког завода. Док су г.г. Јован Викторовић, проф. др. Шаховић. Аца Динић и Воја Симић встицали његову научну вредност, дотле је г. Јован Гавриловић доказивао да ее у овим тешким социјалним и економским моментима, када се откида чак и од позиције буџета за исхрану наше гладне деце, и помоћи многобројне сиротиње, не може одобрити позиција личног расхода једн.е установе, чију су научну а још више практичну вредност оспорили многи говорници у дискусији као н.пр. гјг , адв. Драгослав Стојадиновић, Алберт Фирт и др. На мотивисани предлог г. Јована Гавриловића да се ова позиција укин.е у корист социјалног помагања најеиромашнијих, (одевања деце, помоћ слепој деци и др.) општивски одбор апсолутном већином гласова укинуо је Психотехнички завод,