Opštinske novine

Стр. 246

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

робан (бескрајне равнице и мочвари), то се свакојако нити хоће, нити може остати при томе да та тераса остане и у будуће отворена. Она се свакојако мора затворити и било би само питање да ли да се то учини каквим архитектонским предметом, коме би био циљц^само украс или да се потражи начин да се лепо здружи са корисним. Општина наше престонице нема свога дома. Данашња зграда Општине београдске, и поред свих преправака, остала је и нерепрезентативна и забачена. Она може, тамо у будућности, можда послужити за смештај Општинске штедионице или Општинске библиотеке и Музеја, или можда, за која друга општинска одељења али за централну општину ни у ком случају. Када би Општина, продајом имања у Југовићевој улици, које би јој у том случају било излишно, откупила она имања у Наталијиној улици, која леже испод теразијске терасе, онда би се на тим имањима могла подићи монументална зграда Општинског дома Београда с тим што би завршни део зграде био узнет на терасу теразијску у једном полукружном облику, како би цео простор пред њом остао слободан и даље. Тај део Општинског дома, који би се изнео на терасу, примио би у своје просторије сва репрезентативна одељења Општинске управе а онај вишеспратни део који би силазио у Наталијину улицу сва остала радна. На полукружноме простору испред Општинскога дома могла би се поставити будућа Фонтана, којој је сад намењено место на Теразијама. На овај начин била би једновремено решена два питања и питање уређења Теразијске терасе и питање Општинскога дома, који би тако добио највидније место у Београду. III. Незнани јунак Незнани јунак има код нас двојако злу судбину. Прва је што је незнан, а друга што га ми чинимо незнаним, сахрањујући га четрнаест километара ван Београда, тако да је неприступачан баш онима којим је легенда о Незнаноме јунаку управо и намењена. • Некоме је пре неколико година, управо одмах после рата, пало на памет да Незнанога јунака треба сахранити на Авали, како би оданде догледао цело Српство. Па није ваљда циљ гробу Незнанога јунака да он мртав догледа Српство, већ да ми живи догледамо њега... Међутим, његов гроб могу посетити само снобови београдски, који могу платити три стотине динара ауто, да би недељом по подне правили излет са својим пријатељицама. Када се зберу у Београду као престоници разне корпорације оне изберу једног и двојицу из своје средине да однесу венац а сви остали не виде гроб Незнаног јунака. Основне школе када посећују престоницу из

унутрашњости, бришу из свога програма посету Незнаном јунаку, јер ко ће децу повести четрнаест километара пешке и толико исто натраг. Са свих тих околности место да буде ћаба, Авала је постала излетиште оних који хоће да се проводе, и којих Незнани јунак по најмање интересује. Французи су свога Незнаног јунака поставили на сред парискога булевара, у темеље победнога стуба; Чеси су свога Незнаног јунака поставили у једној сали у самој Оп-

Гроб Незнаног Јунака, на Авали

шгинској згради; ми смо га поставили чегрнаест километара далеко од наших очију. Незнаноме јунаку је место у сред Престонице, на домаку свију, на догледу свима, Као предодређено место за гроб Незнанога јунака је онај сквер испод Позоришта, испред Ратничкога дома. Ту би се имао саградити један отворени маузолеј; бакарни кров на мраморним стубовима. Под тим би кровом, на високоме каменоме катафалку лежао метални саркофаг у коме би почивао Незнани јунак. IV. Доситејев универзитег Тако се од некуд данас у обичном говору назива она зграда стила старога Београда, на крају Јевремове улице, у којој је некад Доситеј Обрадовић држао своју Високу школу. Историски споменик, који збиља заслужује да буде сачуван, али ја мислим да он није, нити ће бити довољно сачуван тамо где је сад, јер је наишла тако звана Јованова пијаца и њене шатре прогутале су овај културни споменик Београда. Ја не мислим да је код тога споменика битно место на коме је сама зграда. Разуме се да би се и место могло обележити каквим стубом, који би казивао да је на томе месту била зграда прве Високе школе. Сама зграда, међутим, оваква каква је, има се пренети на дно улице Краља Петра и поставити крај Музеја Принца Павла у истоме фронту. Стилом својим она би необично добро пристајала уз конак Кнегиње Љубице у коме је