Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 247

данас Музеј Принца Павла. Те две зграде, једна крај друге, претстављале би један мали блок старога Београда а сама зграда могла би згодно послужити да се у њој прошири Музеј. Овај предлог изгледа, можда, мало необичан, али он има пуно оправдања за себе. Зграда, где је данас, неће бити сачувана и за мало времена биће упропашћена; зграда где је данас, сметња је правилној регулацији Јевремове улице, која би могла избити на Калимегдан кад би се та зграда уклонила. Зграда премештена тамо, добиће нови значај а од свога историјскога значаја неће ништа изгубити. Та зграда претставља врсту културног споменика а споменик не мора увек бити на месту догађаја или успомене, ради које се подиже. %... \ V. Блок музеја Географски институт, који се налази на бедемима Београдскога града, данас је на том месту депласиран. Пре рата, када је град био неприступачан, када је то била чисто војничка тврђава, нигде погоднијега места једној тако поверљивој установи није било. Данас је баш тај део града постао отворен парк а у отвореном парку, који је свакоме приступачан, није тако згодан положај једноме заводу који се у најчешће случајева бави поверљивим пословима. Зграду за Војни географски институт требало би назидати негде у дворишту Ђенералштаба или, можда, на ономе простору где је била Стара скупштина, одмах до Ђенералштаба. Данашњу зграду, која зато и својом спољашношћу има све услове, ваљало би претворити у Војни музеј. Можда би се ту, на бедемима, лицем ка Калимегдану могао назидати и Национални музеј, као и Етнографски, те би то био један блок музеја, везан са Калимегданским парком. Везама, које би се дале постићи мостовима тај би блок могао бити врло приступачан са Калимегдана а те би зграде будућих музеја уз данашњу, у којој би био Војни музеј, биле видан украс престонице. Ми и иначе немамо и нисмо сачували у престоници велике просторе за веће јавне зграде. Немамо место за оперу, немамо га за Народну библиотеку, за Народни музеј, за Државну штампарију, и ни за једну јавну грађевину. Ово би решење, можда, било олакшица и за ту ситуацију, јер би се бар једној или двема установама нашло овде место. VI. Калимегдан Калимегдан је на путу да постане један од најлепших и најинтересантнијих европских паркова, разуме се ако се и даље настави са његовим планским уређењем. При

Споменик Вуку Караиићу

зицијама) на првом месту наших домаћих уметника, у мермеру и у бронзи. Такав би бар имао бити централни део великога Калимегдана, док би поједине алеје могле бити намењене појединим појавама нашега јавнога живота и борбе. Тако на пример: она алеја која од центра великога Калимегдана води ка павиљону „Цвијете Зузорић" могла би. бити парнаска алеја, где би са једне и друге стране биле у малим размацима бисте наших прослављених књижевника и уметника. Але-

уређењу мора се повести рачун и о украшавању Калимегдана. Оне разбацане бисте, које сад служе као уметнички украс престоничкога парка, не чине утисак украса. Њима није место тамо већ и зато што су подизане без система и са разноврсним наменама. Има тамо и биста појетама и добротворима и политичарима. Бистама се тим може потражити погодније место а Калимегдан се као парк мора украсити вајарским радовима (компо-