Opštinske novine

Душан С. Николајевић

Споменици Београда

Београд је, у погледу естетском, сасвим заостао. Иако је на сјајном положају и ма да располаж^ свима природним условима да буде једна од најлепших светских вароши, модерни Београд је, с архитектоног гледишта, доста вашарски шарен, а нимало типичан. Мали број је кућа које могу задовољити уметничко око, а и те се куће губе у безброју зграда без икаквог стила, произвољних и неуспелих комбинација из разних стилова, или

уме да се искрено диви архитектоној лепоти царских задужбина. Шта имамо ми од скулптуре у Београду? Споменик Књазу Михаилу је просечан коњанички споменик, без уметничког ентузиазма и нединамичан. Па, ипак, је тај споменик још увек један украс у једној вароши без склуптуре, као што је Београд. И утолико је већи украс што је Књаз Михаило, и ако спољно портретски, релативно добро дат и што су ре-

неспретних подражавања архитектонских екстраваганција... Скулпторски момент у Београду скоро и не постоји. Уопште, наше вајарство није довољно развијено. Један од разлога томе несумњиво лежи у чињеници да је код нас скулптурска уметност, у правоме смислу речи, новога датума. Добар део нашега народа био је под културним утицајем Византије, где се није неговао култ кипа. Доцније је наишао Ислам, који је, такође, био противник кипарства. Сликарство и неимарство имају своју богату историју. Ова историја сликарства и неимарства огледа се и у нашој народној поезији: стихови нашег народног песника често су читаве слике, а тај наш народни песник

љефи живље изведени и донекле карактеристични. О мање-више декоративним калемегданским бистама не може се говорити с једнога вишег уметничког гледишта. Са тога гледишта, од свих калемегданских скулптура једино се Роксандићева фонтена (Рибар са змијом) може сматрати као уметничка добит за Београд. Кад је реч о г. Роксандићу, треба одати признање његовоме мртвом дечку са некадашње Чукур-чесме. Овај дечак је израђен анатомски беспрекорно и суптилно је моделирање одличнога скулптура г. Роксандића. Па, ипак, намеће се питање, да ли је требало извајати мртвог или живог дечка. Зар не би била већа служба уметности да је дечак жив, а да је уметник у погледу и осме-