Opštinske novine

Пг. Мил. Борисављевић, архитекта, б. професор естетике на Есо1е сЈез Наи1е$ Е1иде5 8осЈа1е5 у Паризу

Изграђивање тргова и уређење Београда

На Ваш љубазан позив, да учествујем у анкети о изграђивању тргова и подизању споменика у Београду, т. ј. да Вам одговорим на четири питања, која се односе на горе постављени проблем, ја бих, право да кажем,

Сл. 1 — Идеја за водоскок на Теразијама

више волео да сам Вам се захвалио на том позиву. Зашто? Јер 1) та четири проблема су и сувише комплексна, да бих могао олако о њима говорити; 2) за њихово решење потребно је не само дубље размислити, већ и имати доста времена на расположењу, а ја то немам.

Међутим, ја волим свој Београд и посвећивао сам доста пажње његовом урбанистичком уређењу у ступцима београдске штампе. Било је ту речи о „проблему позоришног трга", о „теразијској тераси", о „урбанистичком решењу око будућег храма Св. Саве", о „уређењу котежа Неимар" итд. Какав је био резултат тог напора? Нажалост никакав!... Једва сам успео, и то после скоро четири месеца борбе, да решим питање скверова на „Неимару" и ако је то питање било толико јасно, да се није ни постављало. Па ипак... Дозволићете, да је то обескуражавајуће. Како да се доскочи томе, злу? Одговор је прост: конституисањем једног „ Комитета за уређење Београда", као што је и раније постојао а чији сам имао част да будем члан. Иначе, овако је немогуће 'уређивати нашу престОницу. Чиновници су чиновници, а многобројни утицаји у Општини су познати... И онда, како је, под таквим условима, могуће говорити о уређењу Београда? Ранији комитет био је састављен од елите наших стручњака: професора Универзитета, хигијеничара и естетичара. Сваки од њих могао је на седницама у пуној слободи да изнесе своје идеје; чиновници су били само његови извршни органи и референти. Створите понова тај комитет и то са неограниченом — диктаторском влашћу и онда ће Београд имати неког ко се о њему брине. Иначе, о њему ће се бринути чиновници општински, од којдх се не могу захтевати ни идеје, ни самосталност, већ само решавање чисто техничких проблема. Дакле, дајте нам, или комитет или једног Наивтапп-а, који би се сав, и у пуној слободи, посветио урбанистичким проблемима Београда. Закључак: у погледу урбанистичком за нашу лепу престоницу до сад ништа није урађено, нити се може урадити, ако његово уређење и даље остане посао канцеларија и буде подложан разноврсним утицајима позваних и непозваних момената. Шта ту, дакле, може и најспособнији шеф, а камо ли један чиновник! Проблем подизања споменика неможе се поставити пре проблема уређења саме вароши. За то уређење, као што је познато, расписан је био конкурс, добивена су била