Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 255

најбоља решења, створен је био комитет за разраду дефинитнвних планова и... шта је урађено? Ништа! Београд је остао оно што је био и пре тог конкурса, изузевши извесне делове периферије. Тај генерални план остао је у главном неизвршен Јер, ко све ту није баратао... Према томе, одговорити на питање уређења тргова значило би, у ствари, мењати тај прескупи плаћени генерални план. Ко би на себе узео ту тако велику одговорност? Могуће је, али то би било неозбиљно. Остаје, онда, шта? Одговорити на питање овако постављено: у оваквом какав је Београду, где би било најзгодније поставити споменике? Покушаћемо, да на то питање дамо наш од-

тим разноврсним бојама фасада; још мање у том горе и доле од разних висина зграда, са неједнаким висинама главних венаца и утркивањем у висину помоћу неукусних атика, које личе често на каква вешала! Теразије је требало изграђивати по једном утврђеном плану и строго се придржавати габарита. Затим, са Теразија треба избрисати оне мале и ону тешку и високу Вагнерову ограду ухапшене скверчиће, и дати овом тргу један брисани, широк простор као Р1асе с!е 1а Сопсогс! у Паризу. Јер, Теразије су и тако сувише уске. Тако рашчишћене Теразије са којих би се на првом месту имало уклонити оно наказно турско тулбе (киоск код Албаније!),

Сл. 2 — Друга идеја за водоскок на Теразијама

говор. Али, ма какав тај одговор могао да буде чему он има да служи, тад, као што рекосмо, још нисмо решили предходни проблем, проблем уређења а не вароши по већ усвојеном генералном плану, који има чак и силу закона? Па ипак покушајмо... Теразије. Узмимо Теразије, тај „салон" Београда како смо га једном приликом назвали. Правилно решење овог нажалост скоро јединог трга у Београду могуће је само путем конкурса (чак и међународног). Тај би конкурс имао да реши оно што још није упропашћено. Јер, ту се назидало већ доста и зидао је ту сваки како је хтео: „Москва" је, у стилу аранђеловачке грнчарије, „Прашка Банка" у чешком бароку, Дентрална Банка" у веома неуспелој „модерној" архитектури, „Југобразил" једно почетничко дело итд. Теразије, по нашем мишљењу, морале су бити израђене не у том оријенталском хаосу и галиматијасу од разних стилова и побачаја архитектонских; не у

добила би се слободна подужна осовина за споменик и један монументални водоскок, (сл. 1 и 2), постављен у центру, на место оне бедне штрцаљке. Затим, како Теразије имају само једну поенту, а то је кафану „Албанију", то би на ову била сва пажња обраћена, пошто она затвара перспективу Теразија. Ту на место „Албаније" имала би доћи или монументална грађевина уметнички саграђена или би се исто чело имало затворити, као у Паризу на Р1асе 81. М1сће1, чија је поента решења вероватно по угледу на Роп1апа ТгеУ1 у Риму (слика 3). Приметимо, да би, уместо централног водоскока, могао доћи, можда срећније, какав стуб као Тројанов у Риму или онај на тргу Бастиље или Вандомском тргу у Паризу. Тај стуб би могао на свом врху да носи стату-у Краља Петра Ослободиоца, а на његовом стаблу би могли бити алегоријски рељефи ослободилачких ратова. У естетичком погледу то