Opštinske novine

Стр. 256

би решење било срећно и због мале ширине Теразија, т.ј најбоље би одговарало форми овог уског, а дугачког трга. Најзад, овакав би монумент најмање затворио перспективу Теразија и био и за саобраћај најугоднији.

решење у Риму са спомеником Виктору Емануелу II (сл. 5), односно овде споменик Краљу Петру. Позоришни трг

Сл. 3 — Идеја за решавање поенте Теразија Остаје нам да поменемо још једну капиталну тачку Теразија. То је простор између „Балкана" и „Москве". Управо то је поента Теразија за његову попречну осовину. На њу се мора обратити највећа пажња. Ту треба да дође, једна монументална грађевина конвексне форме према тргу тако, да са силуетом „Москве" и „Балкана" прави 3/4 круга. У средини би имао да дође споменик „Браниоцима Београда" или би можда ту дошао водоскок (као у сл. 2) са фигуралним завршетком. Тај споменик замишљамо као онај у Марсељу, звани Мопитеп! сЈез МођПез (сл. 4). То би била ствар специјалног конкурса. По нашем мишљењу не би најзад било немогуће ни оно

Сл. 4 — Споменик у Марсељу, звани: Мопишеп! с!еб МоћПе$

свим уз Теразије, којима много не помаже. Јер, осим улици Поенкареове он не служи ничему, пошто је Васина кратка и умире саобраћајно већ код Класне Лутрије. Али, пошто већ постоји, онда му оставимо облик, који му

Рекосмо да Београд има само Теразије као трг. То није сасвим тачно, јер постоји и „Позоришни трг". Само овај је другостепеног значаја; у њега се не улива онолики сплет најважнијих вена. Теразије су срце Београда, док је „Позоришни трг" споредан орган његов. Он то не би био, да је изведена улица бр. 18, која би везивала са њим цео дунавски крај. Овако, он би могао и да не постоји да није већ направљен. Ово тим пре, што је са-