Opštinske novine

5

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 267

По генералном плану предвиђено је више тргова са неоспооно врло лепим урбанистичким решењем. Већ се приступило и остваривању већине од њих, само што ниједан нема потребан архитектонски оквир за један значајнији споменик, или ако га има није довољно естетичан а о монументалности да и не говоримо. Под таквим неестетичним и хаотичним околностима не помаже монументалност самог споменика, нити његово спретно архитектонско решење, а још мање лепа скуптурална замисао. У појединим случајевима то би могло да има само негативних резултата, јер би све то претстављало драстичну противност својој неприкладној околини. Тако моментално стоји Београд у погледу погодних тргова за подизање споменика владаоцима, као и других споменика од општег националног значаја.

Одлучно смо противни подизању уметничких монумената овог типа на ма којој другој варошкој површини осим на главним прометнијим трговима. Ово нарочито важи за Београд као нашу престоницу. Такви споменици пре свега не трпе зелену декорацију већег обима, већ изискују искључиво архитектонски миље. Сада да истакнемо принципе којима се треба руководити при избору места за споменике општег националног значаја. Они се могу укратко резимирати у ово неколико речи: прометни тргови града који ће са својим околним зградама чинити достојан архитектонски оквир самом монументу, са врло мало или уопште без зеленог декора. Сасвим друкчије стоји ствар са споменицима који су везани за известан догађај или место као и са споменицима јавним радницима, научницима, књижевницима, уметницима и политичарима. Ту је избор много

лакши. Скверови, паркови, мање прометни булевари Београда — са много мањим реконструкцијама — могу бити савим подесни за пласирање ових споменика. Наравно и овде треба водити рачуна те споменике научника и политичара постављати по скверовима и булеварима или на њиховим раскрсницама, док споменике књижевника и уметника распоређивати по парковима, у чисто зеленом декору и оквиру. Пре него што пређемо на директан одговор по анкетним питањима, унапред ћу још упозорити да ћу анкетирани проблем третирати више са тачке урбанистичко-естетског гледишта, не претендујући да улазим дубље у историјску суштину саме ствари, јер за то има далеко позванијих од мене. Исто тако не могу да улазим у детаљно архитектонскоуметничко решавање питања којих се желим

овом приликом само идејно и летимично дотаћи.

1) У погледу прикладности београдских тргова за подизање споменика већ је речено да је она испод минималне. Није ту једино крива њихова асиметрија. Напротив, чесго пута она је тражена и врло прикладна. Као н.пр. Хусов споменик у Прагу на Старомјестскем Намјести, који је решен_ врло добро и у погледу скулпторалног решења, које чини примерну хармонију са околином. Ту је асиметричност на веома згодан начин искоришћена до пуне уметничке визије. Али н.пр. кад је у питању наше Теразије, мислим да је ту подизање већег споменика потпуно искључено. Не због тога што је Теразије асиметрично и што нема главне осовине, већ због тога што је то један трг неправилан, неестетичног и произвољног облика, који смо наследили још од Турака и који поред свих досадашњих корекција није у мо-