Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 403

те су се кирије и поред све грађевинске и хигијеиске несолидности станова, држале просечно на већој висини него ли кирије у солидно изграђеним варошима централне и западне Европе. И године 1919—1920 зграда са једним станом подигнуто је свега 28.8%, док је просечно свака зграда имала 2.44 стана. Предвиђени су и прављени врло велики станови, тако да је на сваки стан пало просечно 3.20 соба, поред кујне и осталих просторија. Купатило у кући било је у предратним боградским становима права реткост. Али, одмах после рата, уводи се нагло и готово свуда. Карактеристично је, да су на сто станова подигнутих 1919—1920 године, 77.5% имали купатила. То је, једновремено, рекордна цифра, коју нису постигли ни станови изграђени прошле године, кад се на њихову хигијену и удобност највише пазило. Но, док ј|> обраћена толика пажња на хигијену у погледу купатила, у погледу хигијене клозета није било баш најбоље, јер је на сто становника пало свега 97 клозета. Просечна цена једне зграде била је дин. 493.091, а просечна цена једне собе (са узгредним просторијама) 61.223 динара. Година 1921 спада још у период неизвесности, са 3.51% нових зграда. Зграде се још увек подижу у већини приземне: 53.7%, једноспратних 26.6%, вишеспратних свега 19.7%. На једну кућу пада 1.64 спрата. Зграда са једним спратом подигнуто је 38%, а на сваку нову зграду пада просечно 2.31 стан. Но, станови се смањују, и на сваки стан пада просечно 2.71 соба, са споредним просторијама. Хигијенски услови нагло се смањују: купатила имају само 28.% нових станова, а у погледу клозета враћамо се готово у предратно стање, јер на сто станова долази само 86.2 клозета. (Зво је година која је у погледу хигијенских услова дала најгоре резултате после рата, али је срећа, што је одмах после тога почело нагло побољшавање. Период прве грађевинске кампање Године 1922 улазимо у период прве грађевинске кампање. Те године подигнуто је 8.19% од свих послератних зграда. Тенденција вишеспратних зграда нагло прокрчава пут и имамо приземних зграда 43.1%, једноспратних 20.1%, а «ишеспратних 36.8%. Ова година носи уопште рекорд у висини. На сваку кућу пада просечно 2.43 спрата, а то је највећа цифра висине постигнута у Београду после рата. Зграда са једним станом има све мање, т.ј. 30.5%. На једну зграду долази просечно 3.23 стана, а станови су велики, просечно са 2.69 соба, поред узгредних просторија. У погледу купатила однос се знатно поправља и готово половина нових станова, т.ј. 47.9%, добијају купатила. У погледу клозета однос још увек није повољан,

јер на сто станова долази свега 97.5 клозета. Просечна цена једне зграде је 610.303 динара, а једне собе (са споредним просторијама) 70.267 динара. Година 1923 слична је по карактеристикама претходној. Висина зграда смањује се само незнатно, на 2.28 спратова. И број приземних зграда смањује се на 39.5%, док се број вишеспратних повећава на 39.7%. Ово је уједно рекордни број вишеспратних зграда подигну-

Вишеспратна зграда за становање у Поенкареовој ул.

тих после рата у Београду. Број станова на једну зграду повећава се на 3.59, а величина станова повећава се врло знатно, на пуних 3.52 соба, поред споредних просторија, на један стан. И у овоме 1923 година носи рекорд, јер су те године подизани највећи станови у Београду после рата. Хигијенски услови побољшавају се у сваком погледу. Већина нових станова имају купатило, тј. 61.7%, а што се тиче клозета, на сто станова долази 140.3. Трећи рекорд постиже та година у цени једне зграде, која је највиша после рата и достиже просечно 1.219.771 динар. У вези с тим је и највећа цена једне собе (са узгредним просторијама), која је у овој години стајала просечно 96.530 динара. Период попуштања Године 1924 улазимо у период попуштања. Број нових зграда смањује се проценту-