Opštinske novine
4
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
Стр. 405
сечна висина једне зграде је 2.13 спратова. Зграда са свега једним станом подигнуто је врло много, свих 40.4%, што је највећа постигнута цифра после рата, и оправдава горњу констатацију о кућама за становање самих сопственика и за уживање. Но, онај релативно мали број вишеспратних зграда, подигнут је са циљем што већег искоришћења ренте, тако да ипак на једну кућу пада просечно 3.27 станова. Међутим, ти станови за ренту су све мањи. Годиње 1931 имају просечно по 2.22 собе, поред споредних просторија, што претставља најмање послератне станове, а 1931 године њихова просечна величина је 2.59 соба, поред споредних просторија. У погледу хигијенских услова станови из последњег грађевинског периода у Београду су најбољи и далеко превазилазе све раније изграђене станове. У 1932 години на сто станова долази 74.8 купатила и 148 клозета. Цене зграда у последњем периоду знатно су опале. Године 1931 просечна цена једне нове зграде била је 416.693 динара, а једне собе (са узгредним просторијама) 49.652 динара. Идуће, 1932 године, те цене су јога знатно пале, и просечна цена једне зграде износила је 387.436 дин., а једне собе (са узгрденим просторијама) 45.671 динар. Сумарни преглед После овог прегледа разних периода кроз које је прошла послератна грађевинска делатност Београда, да бацимо, на крају, један општи поглед на све оно, што је после рата у Београду подигнуто. Најјачу грађевинску делатност имали смо 1927 год. (13.21%) и 1932 год. (12.5%),а најмању 1919—1920 год. (укупно 2.12%). По висини зграда постигнута је просечно највећа висина 1923 год. (2.28 спратова), а најмања 1919—1920 год. (1.54 спрата). Приземних кућа подигнуто је највише 1919—1920 год. (60.3%), а најмање 1928 и 1921 год. (36%). Једноспратних кућа подигнуто је највише 1927 год. (36.2%), а најмање 1922 г. (20.1%), Вишеспратних кућа подигнуто је највише 1923 год. (39.7%), а најмање 1919—1920 год, (16.3%). Највише станова на једну зграду подигнуто је 1924 год. (4.03), а најмање 1921 год. (2.31). Зграда са једним станом подигнуто је највише 1932 год. (40.4%), а најмање 1927 год. (20.5%). Највећи станови прављени су 1919—1920 год. са просечно 3.20 соба, поред споредних просторија, а најмањи 1931 год., са просечно 2.22 собе, поред споредних просторија. Хигијенски услови у погледу купатила и клозета били су најбољи 1932 год. са 74.8 купатила и 148 клозета на сто станова, а најгори 1921 год. са 28.3 купатила и 86.2 клозета на сто станова.
Просечна цена једне зграде била је највећа 1923 год., тј. 1,219.771 динара, а исто тако била је те године највећа и цена једне собе (са узгредним просторијама) 96.530 динара, док је просечна цена била најмања 1932 год.: за зграду 387.436 дин., а за собу 45.671 динар. Београд, варош ниских кућа и великих станова Ма да, гледајући центар Београда, добијамо утисак његовог грађевинског стремљења у висину, ипак, по општој грађевинској структури, он и у послератној грађевинској делат-
Вила на Дедињу
ности остаје варош ниских кућа. Јер, од свих зграда које су подигнуте после рата, највећи број, четири десетине (41.6%), су приземне, док су три десетине (29.5%) једноспратне. Вишеспратних, дакле виших и високих кућа, имамо свега непуне три десетине, тј. 28.9%. Просечна пак висина једне нове зграде износи 2.10 спратова. Тенденција је изразита у зидању за ренту. Кућа са једним станом има укупно 32.4%, а свака пак кућа има просечно 3.47 станова. Станови су велики, те сваки стан у новој кући има просечно 2.59 соба, поред кујне и споредних просторија. Такви велики станови не одговарају потребама, а још мање финан(:ијским могућностима становника. Услед тога, у последњем периоду, граде се све мањи станови (1931 год. долази на један ста 2.22 собе, поред споредних просторија, дакле испод просечне цифре). Али, осећа се још много већа потреба малих станова, и то оних најмањих, од собе, претсобља и кујне, са осталим модерним конфором (вода и клозет у кући, купатило, споредне просторије). Београд има већ довољно станова за своје становнике, али његови становници немају довољно станова који су њима најпотребнији, тј. таквих, који би били у сразмери са њихо-