Opštinske novine

Лазар П. Вукићевић Општинске позаЈмне библиотеке

I. Општи значај јавних библиотека По своме основном појму општина је позвана и створена, да се стара и залаже за све потребе својих становника. Њена брига за физиолошко-хигијен. потребе и за подизање нивоа живота општинара предмет је свакодневних расправа како званичних, тако и добронамерних, а волонтерских ирегаоца за опште добро месне, а кроз ове и целе људске заједнице. Људи нашег доба не налазе своје задовољство само у сређеном хигијенском и рационалном животу, него исто тако жуде и за бољим, богатијим духовним животом. Желе, да иду у корак са временом, које преживљују, а које се, као никад до сада, филадском брзином развија у свим правцима. Онај, који хоће не само човеку пристојан живот, него и да га дух времена жива и здрава не прегази, да га незнање не баци у вртлог неизвесности, — тај мора ићи у корак са развитком науке, мора упознати све њене тековине, ако не баш у свима њеним ниансама, оно бар у њеним главним контурама. А да то сазнање стекне и да као јединка иде стално са прогресом целе људске заједнице — потребно је имати један опште приступачан резервоар науке, а то је за данас књига, а сутра, без претеривања може се рећи, да ће радио благотворније од књиге сејати светлост науке у све кутеве света, ширећи не само знање, него и зближавајући цело човечанство у једну велику заједницу... Радио ће тако исто постати елементарна потреба куће, као што се данас ни једна иоле културнија кућа не може замислити без електричног осветљења. Никада свет, не само онај у палатама, него ни онај по најзабаченијим избама периферије нашег града, није био толико гладан, управо халапљив за знањем, као што је данас. Данас се у Београду много чита; више него што се и да замислити. Истина, ни писана људска историја не памти веће друштвене потресе, него што су ови, којима смо ми даномице сведоци. Што је још јуче била светиња, данас се ваља у прашини, а сутрашњица је уопште замагљена. Општа су правила изчезла трагом лањског снега. Никада Сократ није имао више право, да је у животу стална само промена, као данас. По цену неоцењивих жртава цивилизовано људство гигантски корача напред, својим научним тековинама руши све баријере предрасуда, осваја морске дубине и васиону, а и до недавна неприступачне делове света.

Широки слојеви нашег грађанства у немогућности, да се користе нашим школским образовањем, жељни су, и то потпуно оправдано, а и на понос целе заједнице, да им и духовна храна буде релативно приступачна, као и материјално ситуиранијим суграђанима. И у овом погледу истиче се нов задатак наше општине, о којем желим у једном низу чланака, да проговорим као стручњак за ово питање. Није општина одговорила своме позиву ако се само стара око уређења града, пијаца, паркова, подизања општинских болница и купатила, изградњом добрих и хигијенских станова итд. итд. Подизањем културног нивоа становништва, чије су потребе из дана у дан све компликованије, а материјални приходи ни близу не иду у корак са развијањем жеља у свакодневном животу, — јавља се пред општину и задатак око старања и за духовни живот својих грађана. Опште приступачно, јевтино народно позориште, биоскоп са популарним и поучним предавањима, добро сортирана и уз мали принос сваком приступачна општинска позајмна библиотека, са периферијским експозитурама, — то су нове бриге данашње општине, а решењем ових проблема у многом ће се смањити криминалитет, утрће се многа суза, а људима ће се усред тмине у правој светлости приказати много зло, које иначе немилице коси своје често невине жртве. Јавне, општинске позајмне библиотеке у културним центрима запада многима замењују школско образовање, па и изгубљене родитеље, а врло често су и водић кроз трнф вите и џомбасте стазе живота. Књига је најбољи и друг и учитељ у животу! Општина не може за своје грађане да уреди позајмицу одеће или обуће, али може да набави књигу, коју ће на смену да прочита сваки граћанин, жељан знања, а у немогућности, да сам купи потребну књигу. Организацијом општинских позајмних периферијских библиотека сваки би грађанин уз незнатан принос био у могућности, да упозна сваку књигу. Тиме би се угасила жеђ за књигом, наука би била приступачнија свима и тако би заиста постала опште добро и својина, а нашој књизи би се осигурала деломична сигурна прођа. Све ово би се могло постићи са врло незнатним материјалним жртвама, а са добром вољом и истрајношћу оних, који се данас преко општине старају о општем добру и напретку људске модерне заједнице. (Наставиће се)