Opštinske novine
Стр. 416
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
дозвољавало да ради како не треба. Уосталом, он нам не може бог зна шта и учинити за унапређење наших садањих водовода кад се непрестано ставља у буџет само 2000 дин. на одржавање водовода. Да је стављено не 2 него 8000 дин. ми би имали много више чесама и много више воде но што данас имамо. Али зато је криво оно претставништво општинско које је пре нас овде било, па није увећало кредит и наредило умножавање водовода. Баш данас ја сам био са овим водовођом. Гледао сам шта има да ради. Увлачили смо се у један канал који треба оправити и он каже да је за ту оправку поднео реферат одавно општинском суду да му се даду надничари али нема већ неколико недеља како је тражио па вели да још нема решења. Данас ја сам прошавши овде чуо да је суд одобрио да узме надничаре. То је посао који не трпи одлагање и никада не треба •да се догађа тако што да се за оваквим послом чека по неколико дана на решење. Кад прсне цев одмах се мора оправити иначе оде вода на другу страну а не где треба да иде. То што код нас има по приватним имањима чесама и ђериза, заиста је жалосно кад се те чесме одвајају од општинских водовода, на штету јавних чесама наших. Отуда бива да се једни даве око чесама и немају воде а други опет немају чесме па се купају изворском водом и заливају своје баште. То је жалосно, али то треба спречавати и казнити свакога који на тај начин отима општинску воду. Н. X. Поповић — Ја видим да смо се ми удаљили од предмета. Предмет је о коме имамо да већамо то да се одреди плата чесмеџији а за то незнам шта да говоримо сад о чесмама и шта ту треба да се уради ради осигурања за воду. То је ствар засебна о којој ћемо моћи другом приликом да говоримо. Јосиповић — Ја се чудим томе како је могуће да само овај један чесмеџија зна
откуда нам вода долази а да то незна ниједан наш инжињер!! То је њихова дужност да знаду и кад до сад нису знали треба им у дужност ставити да знаду. Кад се то зна онда ћемо знати и стање водовода и шта треба оправити а овако може да нам тражи за најпростију оправку по 3—4 хиљаде динара. Ж. Бугарчић — Овде је пала реч, којом се хвали наш чесмеџија као добар радник. Ја знам да док беху Турци у нашој вароши, да имадосмо доста воде. Овај чесмеџија је у општинској служби као што рекоше већ 20 година. Па онда ко нам је крив што се изгуби она вода коју смо за Турака имали? Нико други није крив више од овога чесмеџије, коме је дужност била да ради тако како ће нам се водовод одржати бар у овом стању каквом је био пре 20 година, а не да нам се сваке године умањује вода. Што је предговорник Јосиповић казао заиста је нужда и прека потреба да нам инжињер сазна што где је наша вода, па да о томе извести суд пошто се на лицу места увери и испита како стојимо са нашим садањим водоводима! К. Главинић — Ја незнам зашто сад претресати то стручно питање што немамо воде довољно? Где се оне деле? итд. Јесте за време Турака било је у Београду доста воде као и по осталом свету, али данас већ то није случај. То зависи и од саме природе. Посекосмо сву шуму у околини Београда па разуме се да немамо сад воде колико смо за Турака имали. И саме чесме наше, које нису добијале воду из општинских водовода, већ особених извора пресушује јер нестаје воде. Чесма Књегиње Љубице има засебан и извор, па неће проћи још много времена па ће и она пресушити. Симићева чесма пропала, је, јер је вода од разних нужничких канала покварена и постала је неупотребљива, итд. Било је и више других извора у Београду и околини као онај у Савамали код Вишњичкиног имања али пресушише. Шта ћемо?