Opštinske novine

Стр. 436

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

фасада. У Немачкој, као и у Сев. Америци, дуго су се времена одупирали против архитектоиске контроле приватни сопственици, па

Кућа на Зеленом Венцу

и сами архитекти. Догод су се градови тако брзо развијали и добијали сваке године велике приливе са стране, сваки се стан могао

издати, па макар да је имао и рђаве фасаде и ружну околину. Али када се увећавање градова успорило и станова било на избор, постало је тешко издавати и оне станове који су имали ружне фасаде и нерационалне основе или ружну околину. „Отада су приватни сопственици и пре свега добри архитекти признали вредност архитектонске контроле, која обезбеђује њихову својину и њихове духовне творевине од штетног утицаја рђавих градова у околини. „Како Вас то питање очигледно веома занима, ја сам себи допустио да Вам, пошаљем један чланак о архитектонском уређењу проширења градова у Немачкој, који сам ја у своје време написао за 1п1егпа):Јопа1 Рес1ега1шп Гог Ноизтд' апс! То\уп Р1апшпд. „Најзад, ја бих Вас нешто замолио. Да ли би било могућно добити један план Београда у већој размери, да бих " проширење Београда могао да дискутујем са студентима." * Ради потпунијег обавештења о проф. Хајлигенталу узимамо из ШазшиШб Бех1коп Гиг Ваикипз1 ове податке: „Хајлигентал Роман, Бг. 1п§. Ог. гег. ро1., редовни професор Високе техничке школе у Карлсруе. Раније градски инжењер у Есену, шеф одељења Савеза за Велики Берлин, грађевински надсаветник Берлина. —Главнији радови: урбанистечки радови на проширењу Есена и Берлина; пројекти за Хилдесхајм, Рајхенберг, Диселдорф, Бреславу, Вецлар и Пожун. Литерарни радови: „Немачки урбанизам" (1921), „Беплинске урбанистичке студије" (1926), „Урбанистичко право и урбанизам" (1928). М.

Власник: Општина Београдска. — Уредник: Слободан Видаковић, референт за штампу ОГБ. Престолонаследника Петра 103 Државна штампарија Краљевине Југославије. — Београд