Opštinske novine

Стр. 562

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

сне снаге и надокнаде утрошене снаге, потребно сразмерно нешто више хране за рашћење тела и развијање организма, које је баш у то доба најинтензивније. У толико је потребнија обилнија по квантитету и по калоричној вредности храна за слабуњаву децу или предиспонирану туберкулози. По калоричној вредности, сматрамо да би било потребно 1800 калорија за свако дете на дан. За храну би подразумевали следеће основне намирнице за једно дете на дан: 1) хлеба 300 грама = 600 калорија; 2) меса (говеђе или телеће) 150 гр. — 150 калор.; 3) поврћа разног . . 200 грама = 60 калорија; 4) брашна 25 грама = 100 калорија; 5) масти 10 грама = 90 калорија; 6) бутера 25 грама = 225 калорија; 7) шећера . . . . . 60 грама = 240 калорија; 8) воћа (свеже или компота или пекмеза) .... 100 грама = 60 калорија; 9) млека 500 грама = 300 калори.ја; 10) Јаја и соли по потреби Укупно 1800 калорија. Потребна су 3 оброка на дан и то: 1) доручак у 8.15 час., 2) ручак у 12 часова, и 3)

Прва школа на ваздуху у Београду, у Шуматовачкој улици

ужина у 4 часа. Ако је реч о интернату потребна су 4—5 оброка. За 1) оброк доручак: 1 шоља млека 250 грама, хлеба 100 грама, 2 шећера, 12.5 грама бутера, 25 грама пекмеза. За 2) оброк — ручак: супа са тестом 200 грама, меса куваног или печеног 150 грама, поврћа 200 грама, хлеба 150 грама, воћа 50 грама (или компота) теста мешеног 50 грама (3 пута недељно). За 3) оброк — ужина: 1 шоља млека 250 грама, хлеба 50 грама, бутера 25 грама, 2 шећера, 25 гр. пекмеза. Имућнији ђаци би плаћали само 7 динара дневно (што је по садашњим пијачним цена-

ма најниже плаћено), а сиромашнијим би требало осигурати ову исхрану за половину цене или бесплатно. Сви обеди били би заједнички у општој трпезарији. Ради хигијене здравствених мера корисно је да сваки ученик има свој лични убрус за руке, кецељу за рад и ручавање, своје посуђе и торбицу за своје ствари, које би се држале у засебном одељењу.

* * * Ова слабуњава деца, бавећи се по цео дан на чистом ваздуху, сигурно поправе своје здравље. Постигнути успеси са оваквим школама у страним земљама говоре очевидно о корисности и поред релативно кратког времена од 3—4 месеца бављења. Деца добијају у тежини по неколико килограма, а дишући пуном плућном површином повећавају циркулацију крви у плућима и више дишу и уносе више кисеоника и грудни кош се повећава за неколико сантиметара у обиму. Уз то наша опажања и искуства казују нам, да и дух ове деце постаје пробуђенији и живљи и у интелектуалном погледу постижу се лепи успеси. Пажња и памћење се појачају као и воља за рад. У току времена нестају они симптоми слабости или обољења: који су постојали пре ступања у школу: бледило са лица нестаје, мишићна ткива су чвршћа, апетит бољи и сан је мирнији. На тај начин школа. на ваздуху може да користи у многоме и да отргне од туберкулозе много београдске деце, још раније назначене њене жртве првим симптомима инфекције. Тако исто може мали ученик живећи "гаквим животом да излечи своја плућа непрекидајући своје школовање. А треба само замислити колико би овакве градске деце, остављене њиховој судбини и у рђавим хигијенским домаћим приликама или у близини туберкулозних укућана, било осуђено на смрт. Овако би излечени и очврсли организми постали здрави и корисни у будућем животу и својој породици и друштву и држави. Користи од школа на чистом ваздуху су неоспорно велике и значајне и у социјалном погледу и треба их оснивати у свима нашим градовима и у већем броју, јер је сигурно велики број ученика, којима су оне неопходне. На 13.000 ученика из основних школа само у Београду, сигурно да је бар двадесет по сто којима је школа на ваздуху потребна. Да, али мОрамо се мало зауставити пред истином, да је за то потребно*огромно напора и новаца, а сви су буџети већ доста опте-