Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 579

године 1570) између Земуна и Београда сталан мост ,преко којег бејаше прелз слободан. Само што се ово тврђење историским поузданнм документима није поткрепило. Мост, кога су подигли Аустрнјанци уклоњен је према прелиминаторном уговору од 1 септембра 1739, по коме су Турци опет добили Србију. Порушена су и утврђења што су се налазила на ушћу Саве у Дунав. И остатци тих утврђења и остатци циглана недалеко Земуна, у којима су се пекле цигле за ова утврђења, постојали.су све до године 1894, када су раскрчени и порушени. Године 1770 до 1780 била је најинтензивнија трговина у Земуну и на његовим прометним путовима, међу које спада и промет са Србијом и даље са Истоком. Хецингерова статистика промета робе наводи, да је год. 1817 преко Земуна увезено у Аустрију 2,539.602 центи робе (и то 13.717 центи вуне и памука, 72.811 комада јагњеће и јареће коже, 537.830 кордована и сафијана, 37.830 комада рогате марве итд. Све се то превозило преко Саве и Дунава обичним дереглијама, јер моста није било, а данас иако је само жељезнички мост, ипак је паробродски саобраћај неупоредиво савршенији. Таубе пише: „Земун је велика и добро насељена трговачка варош, која лежи у углу што га чине Дунав и Сава на своме саставу прекопута од Београда. Варош сама лежи више на Дунаву него на Сави, преко које је водио мост у Београд, али је овај 1739 године уклоњен. Положај вароши је низак, на подножју брежуљка, који ,се на западној страни вароши од капије варошке стрмо уздиже. Када се човек гтопне на врх тога брега и удаљи четврт сата од капије, тада куће покрију Саву, те Земун и Београд изгледају као једна јединцата варош, у чије улице човек гледа.... Купа и Сава доносе много лађа и чамаца из Хрватске и Крањске с немачком и талијанском робом; а Дравом и Дунавом долазе лађе из Штајерске, Мађарске и Аустрије с немачком, француском и енглеском робом... Одавде човек може послати новац и измењати га за све земље Европе и Азије, што је без сумње поуздан знак по коме се познје разграната и велика трговина." Нарочито за Земун Таубе каже: „Царина има овде велики приход; јака трговина и бродарство, положај на двема рекама у лепој долини, кратка и блага зима, множина странаца свију народности и друге околности, све то чини, да је варош пријатна и жива." И Београђани и становници околине београдске (места Вишњица, Палеж, Кумодраж, Жељезник итд.) бежећи испред насиља што их у Београду чињаху Турци, долазили су у великом броју у Земун, настањујући се у њему.стално. Тако је године 1791 једна улица горње вароши по њима прозвана Кумодраж. Када је године 1795 пренесена у Земун

из Београда зараза страшне куге, одређеи је начин општења и разговарања Београђана и Земунаца овако: близу данашње железничке станице била је једна кућа у којој је био смештен вод коњаника земунског гарнизона. Ови војници су патролирали овуда, пазећи да се не повреди државна граница и сазнавши какву вест, јавили би је брзо у град. У наведену кућу бејаше ограђен простор и у њему је смештена дрвена шупа, барака, с балванима за седење. Београђани, који су долазили овамо на било какав службени или приватни разговор, смели су да иду само у тај ограђени простор, где су их дочекивали они Земунци с којима су хтели разговарати. Због.овако скученог саобраћаја с људима и робом, између Београда и Земуна и због куге.нанесена је велика материјлна штета и Београду и Земуну. Д-р Р. Марковић пише о Београду и Земуну, а у вези с питањем о коме говори овај чланак и вели: ...Дотле су земунски трговци снабдевали индустриским производима Западне Европе Србију и велики део Бугрске, а с друге стране куповали су земаљске производе и сировине, које су речене земље производиле, па их слали у Беч. Ову улогу у трговини почео је сада (око 1845 г.) себи Београд присвајати нарочито после устанка под Милошем Обреновићем. У почетку 19 столећа, Земун је био у трговачком погледу, далеко важније место од Београда, а откада су пароброди пошли Дунавом, Земун и Београд подједнако су у трговачком значају и надмећу се ко ће кога надмашити; па чак и с погледом на број становника, Београд није много умакао од Земуна. Али кад се контумац укинуо, Београд поче брзо присвајати сву источну трговину, па је за кратко време претекао Земун, тако и бројем становника. Како се трговина све више усредсређивала у Београду, то је саобраћај између Земуна и Београда бивао све живљи. С тога и видимо, да се ради на установљењу бољег и уређенијег саобраћаја између речених вароши. Да је и пре овога доба било међу њима промета види се по томе, што је године 1776 превоз из Земуна у Београд издан под аренду за 15.000 форинти, за оно доба заиста силан новац. У то је време за персонални промет између Београда и Земуна и обратно требало увек за сваку особу нарочита писмена дозвола. Четрдесетнх година прошлога столећа покушао је неки Вилхелм Маркварт да уведе локални речни саобраћај између Земуна и Панчева. Но пароброд бејаше посве неподесан, а као занимљивост спомињемо, да му димњак беше сазидан од цигаља. За време 1848 г., могло се између Земуна и Београда слободно прелазити, те су тај саобраћај вршили аустриски бојни бродови речне флотиле. Међутим, већ раније, године 1831, завелб